Kakav je položaj žena u politici?

Određene pozicije, prema mišljenju pojedinaca, rezervisane su samo za muškarce. Još na osnovnim studijama Natalija Ristić osetila je na sopstvenoj koži nepravdu samo zato što je ženskog pola.

"Fakultet političkih nauka, kada sam ja bila na osnovnim sudijama, šest godina nije imao ženskog studentskog predstavnika. I kada sam se ja kandidovala za jedno mesto studentskog predstavnika, od svog kolege na sastanku sam čula 'ne možeš ti biti to zato što si žensko, to je namenjeno muškoj osobi'. Eto, možda je to negde izazvalao u tim mladim godinama revolt da počnem da se bavim ovim pitanjem", ispričala je Natalija Ristić, studentkinja master studija i članica UO CEDEM-a

Beogradski Fakultet političkih nauka prepoznatljiv je i po tome što jedini u Srbiji, ali i među fakultetima u regionu, pored osnovnih studija rodne ravnopravnosti, ima i Master studije roda.

"Taman mislimo da smo završili, da su žene postale rodno ravnopravne, iskaču neki novi problemi što na neki način znači da nam je budućnost neizvesna i da borba koja treba da sledi u ovom 21. veku jeste upravo borba za tu vrstu emancipacije", ističe prodekan za razvoj FPN-a dr Darko Nadić.

Lošija slika na lokalu 

Srbija je iznad proseka u odnosu na zemlje Evrope po procentu žena u parlamentu i na ambasadorskim mestima.

Na lokalnom nivou lošija je slika – žene su na čelu u samo deset opština od 160 u Srbiji, a u 23 opštine nema nijedne u opštinskom veću. Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji bi trebalo da im obezbedi pozicije na mestima na kojima se odlučuje, još čeka reč poslanika.

"One moraju da budu na mestima gde se donose odluke, gde se deli novac, gde će one učestvovati u onome što se zove da li ćemo novac dati sad u ovu oblast poljoprivrede, ili u neku drugu oblast poljoprivrede, da li ćemo uložiti više za socijalnu zaštitu ili nešto drugo. Dakle, zato nam treba zakon – za tu običnu ženu koja treba sutra da ima bolje uslove da bi mogla normalno da funkcioniše i radi, doprinosi porodici, ali i društvu", ukazala je podpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

Da bi se majkama olakšalo usklađivanje rada i roditeljstva, kaže potpredsednica Vlade, predlaže se otvaranje vrtića u preduzećima, ako za to imaju uslove.

Za preduzetnice su obezbeđena veća sredstva – 16 milijardi dinara, a država daje i garancije za kredite sa niskim kamatama Fonda za razvoj i banaka, da bi opstale u poslu.