Mnogi izazovi pred starijim stanovništvom, žene u lošijem položaju

Starenje mnogima donosi bolest, nemoć, usamljenost. Kada izostane podrška porodice i društva, život u starosti je još teži. Šta je starima najpotrebnije, najbolje sami odgovaraju.

"Mislim da će se veliki penzionera složiti da je to ostvarivanje zdravstvene zaštite", kaže Vladanka Vanja Miskin.

Kako ističe, to je novi način ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, sistem zakazivanja i predugo čekanje na zakazivanje.

Iako ih penzija, kao redovan i siguran prihod, štiti od siromaštva oni je uglavnom ne troše samo na sebe. Često od tog prihoda žive i njihova deca i unučad.

Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije kaže da se ne može samo govoriti o finansijskoj sigurnosti.

"Finansijska sigurnost je važna za dostojanstveno starenje, ali tu je i celoživotno obrazovanje i pristup uslugama zdravstvene i socijalne zaštite i mogućnost korišćenje slobodnog vremena i mogućnost korišćenje modernih tehnologija", dodaje Todorovićeva.

Starenje stanovništva – ozbiljan zadatak za državu

Činjenica da smo sve stariji, pred državu postavlja ozbiljan zadatak.

Marija Babović iz Sekonsa ukazuje da sistem reaguje onda kad to postane kritično i kada je potrebna pomoć u kući, kada su to već osobe koje nisu u stanju da samostalno žive.

"Potreban je čitav niz drugih usluga koje omogućavaju starijim osobama da žive kvalitetniji aktivniji život i time ne samo da dobijaju na kvalitetu života dobija i čitavo društvo. To je jedan vredan resurs", poručuje Babovićeva.

Podaci pokazuju da u Srbiji oko deset odsto starijih od 65 godina još radi.

Nadežda Satarić iz NVO "Amiti snaga prijateljstva" kaže da se to mahom odnosi na one koji žive na selu i žive od poljoprivrede.

Dodaje da čak i oni koji imaju poljoprivrednu penziju od deset, jedanaest hiljada dinara, sa čime, kako naglašava, teško da mogu da sastave kraj sa krajem.

"Na selu mora da se radi sve dok može da se hoda", ističe Satarićeva.

Starije žene na selu, u nepovoljnijem su položaju. Iznenađuje podatak da se stari u Srbiji ređe viđaju sa svojom decom nego njihovi vršnjaci u razvijenim državama, što je u suprotnosti sa ubeđenjem o većoj otuđenosti u evropskim zemljama.