Koliko je bogat rečnik studenata

"Je l' i jer, trebati, potencijal glagola biti - pa recimo mi bi umesto mi bismo, vi bi umesto vi biste, to je verovatno najčešća greška koju studenti prave", rekla je Jovana Ivaniš, student prodekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rečnik nam je sve oskudniji, pa su nam i ideje siromašnije, opominju filolozi. Tako su nepravilne gramatičke konstrukcije stekle pravo građanstva.

"Način življenja, koji je brz, koji je suviše užurban, doveo je do toga da sve manje čitamo, a onda i da nam rečnik bude sveden na nekih 600 do 700 reči. A da ne kažem ako biste uradili analizu bilo kog medijskog programa, vi biste videli da se tu slabo više od 200 reči koristi", kaže prof. Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta.

Prema njenim rečima, sintaksa je očajna i ona pada zajedno sa vokabularom.

Srpski jezik će se nuditi u formi akademskog izražavanja kako bi se poboljšale izražavanje dioplomaca beogradskog Univerziteta, ali i drugih. Preko nastave putem interneta, rad može da se proširi i na decu i studente u dijaspori.

Ideja o uvođenju srpskog jezika na sve fakultete, makar kao izbornog predmeta bi bila dobra, ali zahteva određena sredstva.

"Zaista bi bilo zančajno da bez ocenjivanja, recimo, na jednoj dobrovoljnoj i fakultativnoj bazi studenti svih fakulteta uče srpski jezik, ali kako - kao jezik svoje struke", smatra profesorka Marković.

Profesorski kadar postoji. A studenti će i dalje držati časove, jer to im je dobra praksa. Sve to oslanja se na nastavu koju drži oko stotinu studenata filologije. Na dvadeset fakulteta Univerziteta u Beogradu kolege uče stranim jezicima.

"Predavanja su bukvalno za sve studente. Kreće se od početnog nivoa A1, tako da i onaj koji nikada nije čuo neki jezik može slobodno da se priključi predavanjima. Onoliko koliko oni mogu da obezbede učionica, toliko mi često možemo da budemo predavači", kaže Jana Jovanović, koordinator projekta "Studenti za studente".

"Mnogo je više studenata koji žele engleski, nemački, norveški, dok je samo kao ideja ostalo da držimo srpski na ostalim fakultetima", kaže Jovana Ivaniš.

Važno je da u 21. veku budemo sposobni da izrazimo svoju misao. Jer je ovaj vek - vek u kome je znanje najvažniji oblik kapitala.