Kostojevići prvo bioenergetsko selo u Srbiji

Kostojevići je jedino srpsko selo koje ima daljiski sistem grejanja, ali na mazut. Selo je okruženo šumama u blizini reke Drine, a status "bioenertskog sela" omogućiće im prelazak na efikasnije grejanje na biomasu, pa neće zavisiti od skupog i prljavog energenta.

"Pored toga naravno ekološki aspekt je ogroman, mazut znamo svi koliko zagađuje. Svi parametri, sva merenja zagađenosti čak i na selu kažu da je situacija alamantna", kaže Nenad Lečić iz Opštine Bajina Bašta.

Sva bioenergetska sela obuhvaćana projektom u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Rumniji, rade i na širenju toplovodne mrežu kako bi priključili što više korisnika. Pored energetske i ekološke koristi, taj evropski koncept donosi i velike uštede na trošku za grejanje. 

Mihael Kurteš iz Opštine Perušić iz Hrvaske kaže da sve javne istitucije koje se greju na lož-ulje dobiće uštedu i preko 40 do 50 posto, u odnosu na postojeće grejanje.

"Dok domaćinstva imaju problem skladištenja i spremanja ogrevnog drveta tako da će im sama toplovodna mreža doneti jedno olakšanje grejanja a i jeftinijeg u odnosu na postojeće", kaže Kurteš.

Naš region raspolaže velikim potencijalom biomase od šumskih, drvnih i poljoprivrednih ostataka.

"Trudimo se da uključimo u ovaj koncept, da iskoristimo taj potecijal koji se do sada nije koristio", kaže Vasil Božikaliev iz "Bioenergetskog sela" u Makedoniji.

Bioenergetska sela jačaju lokalnu privredu, a prikupljanje i obrada biomase upošljava njihove žitelje. 

"On može da podrazumeva i udruživanje samih meštana u takozvane energetske zajednice i onda i oni mogu da postanu vlasnici tog sistema i korisnici i dobavljači", kaže Miodrag Gluščević, rukovodilac projekta iz Stalne konferecije gradova i opština.

U zemljama Evropske unije koncept "bioenergetskog sela" razvili su pokreti građana kako bi tehnološkim unapređenjem energetskog sektora poboljšali životnu sredinu.