Ko pomaže deportovanim građanima

Na letu iz Berlina 51 povratnik. U Nemačku su otišli sa istim ciljem - da ostanu. U Srbiju se vraćaju brže nego što su se nadali, i to u pratnji policije. Među deportovanima je i petočlana porodica iz Preševa.

Ovim putem tokom 2017. prošlo je gotovo 2.200 ljudi, uglavnom Roma. U Zapadnoj Evropi u proseku borave od tri do šest meseci, a neki od njih u Srbiju se vraćaju sa samo jednim dokumentom - putnim listom. Njihova prva adresa po sletanju je kancelarija Komesarijata za izbeglice i migracije.

U njoj ih usmeravaju na poverenike u lokalnim samoupravma, obezbeđuju besplatne karte do mesta prebivališta i pomažu da nađu krov nad glavom. Gužve u kancelariji su, kažu, sve manje.

"Najviše je tome doprinelo što je Srbija stavljena na listu sigurnih zemalja prošle godine i samim tim se skratio proces trajanja azila i davanja novčanih pomoći", kaže Jugoslav Korać iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

Oni koji nemaju gde, sa aerodroma odlaze u Belu Palanku.

"Možemo ih smestiti do 14 dana u urgentno-prihvatni centar što može biti u slučaju da su to bolesna lica ili da imaju komplikacije oko dokumentacije ili neki drugi problemi", kaže Korać.

Do dokumenata uz besplatne savete 

Brigu o deportovanima kasnije preuzimaju centri za socijalni rad. Za ostvarivanje prava potrebna su im dokumenta, a do njih često dolaze uz besplatne savete.

"Nekom je potrebno pribavljanje izvoda iz matične knjige rođenih, nekom je potrebno pribavljanje ličnih dokumenata tipa lične karte. U zavisnosti od njihovih potreba i njihovih zahteva, odlučuje se koji će vid pravne pomoći kom licu biti pružen", rekao je Vladimir Mojsilović, viši pravni savetnik projekta besplatne pravne pomoći.

Radoš Dabetić, direktor projekta besplatne pravne pomoći, objašnjava da kad dođu kod državnog organa, deportovani građani nisu sigurni šta će biti sa njima, da li će negde biti zabeleženi ili neće biti zabeleženi.

"Tako da ono što im mi pružamo, to je jedan specifičan način besplatne pravne pomoći, skoro privatne pravne pomoći", navodi Dabetić.

Avioni sa deportovanim državljanima Srbije na beogradski aerodrom sleću dva puta nedeljno. Evidencija o onima koji se vraćaju dobrovoljno ne postoji, a pretpostavlja se da ih je mnogo više.