Kakvi su odjeci izložbe o Jasenovcu u UN

U sedištu UN, arhivski dokumenti, autentični predmeti, dokumentarni film, fotografije, knjige – podsećaju na srpske, jevrejske, romske žrtve.

U Savezu jevrejskih opština Srbije kažu da međunarodnoj javnosti nije dovoljno poznato šta se događalo u sistemu jasenovačkih logora, gde je desetine hiljada ljudi ostavilo svoje živote.

"Treba znati u vezi sa sistemom jasenovačkih logora da su oni poznati po izuzetnoj surovosti. Na svetskom nivou treba da bude poznato kako su ubijane i zverski mučene žrtve. Da li zgrada UN – mislim da je svako mesto dobro gde će se kazati i govoriti o mestu patnje kao što je bio sistem jasenovačkih logora", ističe Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

"Jasenovac – pravo na nezaborav" u čvorištu diplomatskih odnosa pravo je mesto da se probudi pažnja svetske javnosti, smatraju istoričari.

"Veoma je teško kvantifikovati efekat ove izložbe. Ako imamo da su vrednosti antifašizma i dalje duboko utkane u sistem međunarodnih odnosa, potenciranje naše uloge u antifašističkoj borbi i stradanje naših naroda na jedan primeren i kulturan način svakako može doprineti razvoju naših međunarodnih odnosa", smatra istoričar Nemanja Starović iz fondacije "Beogradski strateški dijalog".

Mač sa dve oštrice 

Da diplomatske aktivnosti uvek imaju dve oštrice potvrđuje zahtev Hrvatske da se ukloni postavka o Jasenovcu. Osim što zvaničnom Zagrebu smeta isticanje broja nastradalih, sporno je i kako izložba predstavlja Alojzija Stepinca.

"Mislim da su ljudi koji su o tome odlučivali morali i te kako da razmisle, jer radi se o UN, radi se o partneru Izraelu, odnosno jevrejskim organizacijama koje su saučesnik u tome i, naravno, može se očekivati određena reakcija ne samo Hrvatske nego i Vatikana. Ono što bi bilo loše, to je da reakcija Vatikana izazove reakciju nekih drugih zemalja, jer ipak katolička crkva ima jak uticaj u nizu zemalja u svetu", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.

Ipak, diplomate podsećaju da je na manevar Hrvatske intervenisao generalni sekretar UN.

"UN se trude da budu neutralne koliko je to moguće, ali ne možete o takvim stvarima nikada garantovati stopostotnu neutralnost. Oni nalaze razlog zašto je to tako. Ovde je vrlo jasan razlog obeležavanje dana Holokausta. Nama je stalo do toga da se zna nešto o onome što smatramo da je zatajeno, da nije javnosti poznato", rekao je Visković.

A izložba na Ist Riveru nije prva koja je izazvala diplomatske trzavice na relaciji Srbija–Hrvatska. Pre tri godine izložba u Madridu podstakla je raspravu o tome čiji je Tesla.