Muke čačanskih lovaca, psi na meti lopova

Branko Rajčević iz Družetića već 50 godina u lov odlazi sa svojim psima. Posavskog goniča koji mu je nestao pre nešto više od dva meseca na Ravnoj Gori još uvek nije našao.

"Nestajali su ranije, ali smo ih uvek nalazili, ali sada je masovno nestajanje naših lovačkih pasa koje mi gajimo, učimo, vežbamo, trudimo se da budu što bolji i taman ga podgajiš i lepo ga obučiš, on nestane", kaže Branko Rajčević iz Družetića.

Ovi zaljubljenici u lov kažu da su njihovi verni pratioci izuzetni, rasni psi koje obuče da budu dobri goniči.

"Ker mora da bude čipovan, da ima položen ispit urođenih osobina, da bude vakcinisan, da svaki dan u lovu bude upisan njegov broj čipa, upisan u lovnu dozvolu, tako da mi muku mučimo da bi imali svog psa", kaže Boško Milovanović iz Lovačkog društva "Fazan".

Iz lovačkog društva "Fazan" kažu i da isti problem ima sve više njihovih kolega i iz susednih gradova.

"Više ljudi neće da vode kerove ni na izložbe. Gubiće kinologija. Gde god ker bude dobro ocenjen odmah je u očima upao nekome i odmah ga prati da bi ga ukrao, da bi ga prošvercovao, tajnim kanalima se švercuju", kaže Boško Milovanović. 

Dragić Babić iz Družetića kaže da to što nestaju kerovi je stvarno veliki problem za ovaj kraj.

"Imam ovde dosta komšija lovaca i prijatelja. Ja nisam lovac ali družim se sa lovcima i znam njihove probleme, oni mi stalno pričaju da im nestaju psi", kaže Babić.

Lovci kažu da za srnećom divljači njihovi goniči mogu otići na desetine kilometara daleko od početne tačke lova. Možda je tako jedan bezimeni lovački pas zalutao u Koštunićima.

Rosa Mirković iz Koštunića kaže da ne ujeda i da je dobar.

Da li je u pitanju organizovana krađa lovačkih pasa nije utvrđeno. Lovci sumnjaju, dokaza nema, a nema kažu ni načina da to spreče.