уторак, 09.01.2018, 08:00 -> 08:23
Извор: РТС
Teška borba protiv ekološkog kriminala
Ekološki kriminal, posebno kada je u pitanju opasan otpad, nešto je sa čim se inspekcija zaštite životne sredine godinama suočava. Iako su svi koji u proizvodnji generišu i opasan otpad po zakonu dužni da plate njegovo uništavanje, mnogi to izbegavaju. Inspektori već decenijama nalaze burad sa otrovnim materijama na livadama, u rekama, na deponijama. U Srbiji nema dovoljno postrojenja za preradu otpada, a izvoz je za većinu preskup.
Svega desetak inspektora u Srbij kontroliše kako sa otrovnim otpadom postupaju oni koji ga proizvode, ali i operateri koji su zaduženi za njegov tretman.
Otpad sa toksičnim materijama kod Obrenovca pronađen je nedavno uz pomoć građana i BIA, a još se istražuje njegovo poreklo.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ukazuje da će Srbija biti čistija ukoliko svi građani postanu inspektori životne sredine.
"Obrenovac je samo početak cele te priče. Da li ćemo i šta još ponegde pronaći, to ćemo videti. Mislim da ćemo pronaći, ali i da ćemo se potruditi da svi državni organi urade svoj posao kako treba, što znači da nije dovoljno da samo pronađemo mesta na kojima se to nalazi i privedemo lica koja vrše taj kriminal, već je potrebno da svi pravosudni organi odrade svoj posao", navodi Trivan.
Po zakonu, opasan otpad se u krugu fabrike gde je proizveden može držati najduže godinu dana.
U Srbiji se godišnje stvori oko 80.000 tona opasnog otpada. Najveći problem je istorijski otpad u propalim fabrikama koga ima još na 80 lokacija, a ne zna se njegova količina.
Istorijski otpad koji uglavnom čine opasne hemikalije uklonjen je o trošku države sa osam lokacija. Devetsto pedeset tona otpada iz Prve iskre u Bariču je prerađeno u postrojenju u Rakovici, a 120 tona je izvezeno.
"Dobijen je praškasti materijal solidifikat koji je završio u cementari u Beočinu kao sirovina za proizvodnju cementa", napominje Slobodan Aranđelović, inženjer tehnologije "Junirisk".
Godišnje se u ovoj fabrici preradi oko 4.000 tona opasnog otpada, a u Srbiji ima još nekoliko sličnih postrojenja.
"Posao jeste rentabilan i može se zaraditi. Prostora za preradu opasnih i neopasnih otpada, što se mi bavimo, ima za najmanje još pet fabrika u ovoj zemlji", navodi Branislav Rađenović, direktor proizvodnje "Junirisk".
Do sada nisu uspeli pokušaji za izgradnju najsavremenijeg postrojenja za tretman opasnog otpada za koji je Evropska unija ponudila donaciju od 14 miliona evra, jer niko u Srbiji nije želeo da ustupi lokaciju za tu namenu.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар