Običaji za Božić različiti, poruka ista

Božićno jutro u porodičnim domovima počinje rano. Na okupu je cela porodica, a u kuću prvi dolazi položajnik da ukućanima poželi sreću, zdravlje i napredak. Na božićnoj trpezi, najvažnija je česnica u koju se stavlja novčić, a onaj ko ga pronađe, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Obavezno je unošenje badnjaka i slame.

"Badnjak treba da gori cele noći da bi se po verovanju pomoglo Suncu, jer je Sunce tog dana najslabije. To je najkraći dan, a najduža noć i tada se tom čarobnom vatrom pomaže da Sunce povrati onu snagu koja je potrebna da bi godina bila plodna", objašnjava direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu Tijana Čolak Antić.

Isti praznik, različito praznovanje. Od mesta do mesta, iz sela u selo, uče nas različitim običajima.

"Od svih običaja Božić ima najmanje razlika u obeležavanju na svim delovima Srbije. Razlika je u česnici. Česnica u Vojvodini može da bude suva pita sa orasima, može da bude pita zeljanica. U Šumadiji i Dinarskom pojasu to može da bude proja ili pogača", kaže Tijana Čolak Antić.

Korinđanje, jedan od retkih starih običaja sačuvan je samo u Banatu. Deca pevanjem božićnih pesama čestitaju komšijama praznike, a oni ih zauzvrat daruju slatkišima i voćem.

Na Božić, crkve podsećaju na značaj vere. U vreme praznika moramo više raditi na sebi, a najpre pružiti ljubav i razumevanje jedni drugima.

"Treba se truditi, umeti oprostiti, stvarno oprostiti, a ne ritualno i običajno. Treba govoriti sebi – ne mogu se nakaniti što sam učinio nešto dobro, već zašto nisam učinio nešto dobro, a mogao sam", rekao je protojerej Ljubomir Stojanović.

Ove godine očekuje nas jedan od najtoplijih Božića u poslednjih stotinu godina, a prema narodnom verovanju, visoke temperature na taj praznik najavljuju sušu. Takva sumnja, ipak, graniči se s praznoverjem, upozoravaju sveštenici.