Običaji na Badnji dan

U praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast oprašta sa suncem. Seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku. 

"Dobro jutro i čestiti Božić. Gospode Bože pomozi i čestiti Božić", kaže Slavko Savić iz sela Mirosaljci kod Arilja. 

Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji , da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom.

Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir. Domaćice su već pripremile prazničnu trpezu, posnu, a bogatu, da bi i nova godina bila bogata i plodna. 

"Spremamo posnu trpezu i nije zahtevno, već sa radošću to spremamo. Tu ima raznovrsnih jela, od raznih salata, pasulja, sarme, do ribe i slatkiša", kaže Dragana Savić iz sela Mirosaljci.

Badnjak gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u novorođenog Hrista.

Podovi se posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje. Svi običaji vezani za Badnji dan, imaju smisao hrišćanskog zajedništva, ljubavi i radosti u prihvatanju Boga.

"Treba da znamo svi smisao praznika Hristovog rođenja. Nije sve u trpezi, trpezu možemo da spremimo i nekim običnim danom. Bitno je da to provedemo sa radošću i ljubavlju, sa osmehom na licu, u svom domaćinstvu", kaže Rade Savić iz sela Mirosaljci.

I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti.  

Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu. Već u nedelju, pozdravljajući Božić, upravo ćemo to reći jedni drugima: Mir božji, Hristos se rodi.