Oglas koji Aušvic predstavlja kao inspiraciju za filmove

"Ne propustite posetu ovom istorijskom mestu u blizini Krakova koje je bilo inspiracija mnogim poznatim filmovima!", pisalo je u oglasu jedne beogradske turističke agencije.

Ovakav poziv turistima bio bi prihvatljiv da destinacija nije Aušvic – nacistički koncentracioni logor u kojem je stradalo najmanje 1,1 milion ljudi, uglavnom Jevreja. Ne čude, zato, prve reakcije njihove zajednice.

"To je banalizovanje svih tih ljudi koji su tamo ni krivi, ni dužni, izgubili glave. Palo mi je na pamet, možda i neopravdano, kako bi se ova sredina osećala da, recimo, neka agencija reklamira put u Jasenovac i obilazak, jer je tamo snimljeno ili ispevano ovo ili ono", kaže Aleksandar Gaon iz Saveza jevrejskih opština Srbije.

Kako je uopšte moguće da se Aušvic stavi u ovakav kontekst? Neki istoričari smatraju da je to direktna posledica globalne relativizacije fašizma, koja je, između ostalog, rezultat evropske politike o izjednačavanju nacizma, fašizma i komunizma.

"Ona je, naravno i rezultat porasta desnog ekstremizma u celoj Evropi. To proizvodi, otvara vrata mogućnosti da se o tim stvarima govori na veoma površan način, ponekad čak na neki pozitivan način", objašnjava istoričar Milovan Pisari. 

Ohrabrujućom, ipak, ocenjuju oštru reakciju posetilaca društvenih mreža, gde je agencija objavila oglas. Rezultat je njegovo uklanjanje, a potom izvinjenje agencije, koje su, umesto sagovornika, prosledili i RTS-u.

"Namera objave nije bila da se povrede nečija osećanja, već, pre svega, da se ukaže našim korisnicima na mogućnost obilaska mesta jednog od najvećih stradanja u istoriji čovečanstva. Odmah nakon što smo uvideli da objava na našoj Fejsbuk stranici može da se tumači u negativnom kontekstu, odlučili smo da je uklonimo. Ovim putem se, još jednom, izvinjavamo svima koje je, na bilo koji način, povredila", navodi se u saopštenju agencije. 

Poseta Aušvicu standardna je ponuda i u drugim turističkim agencijama koje organizuju odlazak u Krakov. To, za naše sagovornike nije sporno, čak je i poželjno, uz uslov da ga posetioci shvate kao mesto hodočašća, a vodiči pristupe na pravi način.

"Ne treba govoriti samo o žrtvama, strahotama, masovnom ubijanju, samo o logorima smrti. To jeste važno, ali pre toga treba da govorimo o ljudima koji su stradali, jer su oni imali svoj život. U jednom trenutku, nacisti su uveli određene mere i oni su se našli potpuno van društva, politike i postali su meta", napominje Pisari. 

Aleksandar Gaon iz Saveza jevrejskih opština Srbije ističe da se u Aušvic ide da se vidi ono što je ostalo i dokle može da ide bezumlje.

"Drugo, vi idete zato da bi tim nesrećnicima odali neku vrstu poštovanja i ne idete iz turističkih razloga", dodaje Gaon. 

Dokaz su reakcije onih koji su ga posetili. Većini je, prema rečima zvaničnika muzeja logora, Aušvic promenio prvo raspoloženje, a potom i stavove.