Digitalizacija i IT sektor šanse za lidersku poziciju Srbije

Taj plan, kao i prošlogodišnji, obuhvata četiri ključne celine – razvoj ljudskog kapitala, izgradnju inovacione infrastrukture, konkurentno tržište i finansijske podsticaje.

U okviru tih celina planirana su 35 projekata koje će Vlada pokrenuti i sprovesti u toku naredne godine, navodi se u saopštenju Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima.

Pored aktivnosti koje se odnose na povećanje broja IT inženjera i izgradnje inovacione infrastrukture, planirane su i nove aktivnosti, kao što su promene više zakona od značaja za IT sektor, uvođenje poreskih oslobođenja za početnike u poslovanju, kao i podrška novim tehnologijama, poput "blokčejna".

"Digitalizacijom i daljim razvojem IT sektora, cilj nam je da Srbiju pozicioniramo kao jednog od tehnoloških lidera. Ovo neće biti lako, ali je važno da svi shvatimo da je moguće i apsolutno ostvarivo", istakla je predsednica Vlade Srbije.

Brnabićeva je ocenila da Srbija već ima odlične primere i prepoznatljiva imena u primeni IT tehnologija.

"Novosadski Institut 'Biosens' lider je u oblasti razvoja poljoprivredne tehnologije, dok su mnoge kompanije iz Srbije svetski lideri u svojim oblastima", istakla je Brnabićeva.

Kako je dodala, posebno su važne nove tehnologije, kao što je "blokčejn", imajući u vidu da je Srbija među prvih pet zemalja za razvoj te tehnologije u svetu.

Članovi Saveta razmatrali su i izveštaj o aktivnostima koje su završene u toku ove godine, navodi se u saopštenju.

Među ostvarenim rezultatima izdvajaju se povećanje upisnih kvota na IT smerovima fakulteta za više od 20 odsto, proširenje prostornih kapaciteta najvećih IT fakulteta, kao i pokretanje izgradnje inovacione infrastrukture u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

Kao posebno značajno istaknuto je uspešno uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda osnovne škole, zatim povezivanje oko 1.750 škola na bezbednu akademsku internet mrežu, kao i završetak prvog pilot-projekta i pokretanje druge faze prekvalifikacija u IT sektoru.

Vlada je izdala objašnjenje kojim je trajno razjasnila da pravni subjekti nemaju obavezu štampanja, potpisivanja i pečatiranja faktura, a Narodna banka Srbije je razjasnila da ne postoji obaveza korišćenja pečata u poslovanju sa bankama. Takođe, tokom ove godine usvojen je i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

"IT sektor i u 2016. i u 2017. godini nastavlja da beleži snažan rast", istakla je predsednica Vlade Ana Brnabić.

Prema podacima iz dostavljenih bilansa kompanija, ukupan poslovni prihod IKT sektora je premašio četiri milijarde evra u 2016. godini.

Prema podacima Narodne banke Srbije, za prvih deset meseci ove godine izvoz IKT usluga porastao za čak 22 odsto, a do kraja godine se očekuje da iznosi približno 900 miliona evra. Izvoz IKT usluga predstavlja 17 odsto izvoza usluga iz Srbije, dok trgovinski saldo IKT usluga od 396 miliona evra predstavlja 52 odsto trgovinskog salda usluga u prvih deset meseci 2017. godine.

Rast trgovinskog salda IKT usluga je skoro 25 odsto, i ako bude održana ta stopa rasta, možemo očekivati da će biti ispunjen cilj Saveta i ostvaren trgovinski saldo od 1,5 milijardi evra u 2022. godini.

"Plan za unapređenje IT sektora u 2018. godini izradili smo, kao i plan prethodne godine, uz detaljne konsultacije sa IT zajednicom u Srbiji. Naš je cilj da i sledeće godine nastavimo zajedno da radimo na unapređenju IKT sektora, koji u BDP-u Srbije već sada učestvuje sa više od pet odsto i predstavlja jedan od najbrže rastućih sektora u našoj privredi", naglasila je Brnabićeva.