"Integracija migranata u naše društvo preko potrebna"

Preporučeno je zato da Srbija kreira "Program za podršku i integraciju migranata", dok je istovremeno Vladimi Cucić iz Komesarijata za izbeglice i migracije, na pitanje Tanjuga da li je Srbiji takav program potreban, odgovario pitanjem: "Žele li uopšte izbeglice da se integrišu u naše društvo?". 

Cucić pri tome navodi podatke MUP-ove Kancelarije za azil, prema kojima je trenutno samo dvadesetak takvih migranata.

Jelena Hrnjak, predstavnica Udruženja "Atina", smatra da stanje u Srbiji, gde trenutno boravi oko 4.500 migranata koji se na našoj teritoriji zadržavaju duži vremenski period, pokazuje da je Srbiji potreban program koji bi zadovoljio potrebe migranata. 

"Pre godinu dana kada su organizacije civilnog društva govorile o integraciji migranata, to je bila zabranjena tema, a danas su ljudi uvereni da će migranti i izbeglice ostati u Srbiji. Ne možete da osporite prava jednom detetu da ide u školu ili pravo ženi žrtvi nasilja da dobije pomoć i podršku", ukazuje Hrnjak.

Dodaje da je najveći broj izbeglih srednjoškolskog uzrasta, te da bi oni mogli da nastave obrazovanje u Srbiji, ili da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju dok privremeno borave ovde.

Primetila je da je država napravila najveći pomak kada je reč o školovanju dece koja su u uzrastu osnovaca, te navodi da je, prema poslednjim statistikama, 95 odsto takve dece iz migranstke populacije krenulo u školu u Srbiji.

Kada je reč o smeštajnim kapacitetima, Hrnjak kaže da tim ljudima treba obezbediti i adekvatan smeštaj, jer to, kako kaže, svakako nisu centri za azil, u kojima "u istoj prostoriji živi 100 ljudi po godinu". 

Napominje i da integracija znači kreiranje sistema koji bi ljudima koji dolaze iz migrantske populacije omogućio da ostvaruju svoja prava. 

Da je integracija migranata u naše društvo "preko potrebna" smatra i Radoš Đurović, direktor Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, navodeći da se radi o hiljadama ljudi koji će svoje utočište naći u Srbiji, te da glavnu ulogu u procesu integracije migranata mora da ima sistem, plan i država.

"Najveći broj ljudi ne želi da ostane ovde, ali okolnosti se menjaju, jer guranjem ljudi u Srbiju, Srbija postaje 'tampon zona' i jedini izlaz je u organizovanju sistema", objašnjava Đurović.

Kaže da je, prema procenama Centra, na našoj teritoriji trenutno čak do 7.000 migranata i izbeglica, navodeći da iako su neki od njih smešteni u prihvatnim centrima, najveći deo nije u sistemu već "po šumama i ulicama".

"Regulisanje njihovog pravnog statusa je preduslov za dalju integraciju", ukazuje Đurović, navodeći da od 35 do 40 odsto tražioca azila su deca, a zatim žene i porodice.

U tom smislu se slaže da je uključivanje dece u obrazovni sistem prvi korak kada govorimo o integraciji, te dodaje da se samim upisivanjem dece u školu ništa ne završava, jer ona moraju da budu praćena i da im se poveća broj časova, s obzirom da, podseća, deca migranata sada imaju samo dva časa umesto pun obim nastave.

Kaže i da prava integracija onih koji su dobili status izbeglice ili su u legalnom postupku kreće ostvarivanjem prava na rad, nostrifikacijom diploma, učenjem jezika, registracijom, izdavanjem ličnih karata, podrške u samostalnom životu.

Podseća da je Centar na čijem je on čelu u ovoj godini inicirao više od 30 radnih dozvola, ali i da je nostrifikovao prvu diplomu izbeglice.

"Ne vidim da neko ne želi da je u sistemu, da ne želi da bude zaštićen ili da mu deca ne idu u školu. Iskustva sa terena su suprotna - ljudi žele da budu u sistemu", zaključuje Đurović.

Cucić: Srbija ima prostora za sve koji budu rešili da se integrišu 

Komesar za izbeglice Vladimi Cucić, međutim, uveren je da migrantima nije cilj integracija u naše društvo, već nastavak puta.

"Da li žele da se integrišu - ne žele, šta žele - žele da nastave put, da li se time bavimo - ne bavimo, jer ne zavisi od nas, već od zemalja koje su na putu prema njihovom odredištu", navodi Cucić, te ističe da Srbija radi sve kako bi život migranata i izbeglica u našoj zemlji bio dostojanstven. 

U tom smislu nabraja da se deca vakcinišu, da imaju pravo na osnovno obrazovanje, zdravstveno su provereni i, kako kaže, oni nisu van sistema, jer je policija evidentirala i legitimisala svakog korisnika centra i time su oni dobili legitimacije sa istim podacima kao u ličnoj karti.

"Sve što smo mogli, a gde nam je zakon pružio osnov, mi smo uradili. Uveli smo obavezno osnovno školovanje za decu migranata i izbeglica, koji se pokazao kao jedan od najboljih projekata", kaže Cucić.

Upitan da li je upis te dece u škole početak integracije, Cucić odgovara da "sa terminima moramo biti precizni" i da je "malo mehanički razmišljati da je to integracija", jer, kako je naveo, školovanje, nostrifikacija diploma, učenje zanata je više "priprema za život", jer će toj deci bilo da se vrate u Avganistan, nastavlje dalje ili ostanu ovde obrazovanje biti potrebno.

Ističe da migranti nisu "primorani da ostanu ovde", već da postoji "redosled izlaženja" koji su migranti i izbeglice dogovorili sa mađarskim autoritetima po modelu - pet Arapa i pet nearapa na dva različita prelaza, navodeći da je to "miran narod koji mirno čeka svoj red".

Za sve ljude koji budu rešili da se integrišu u naše društvo, poručuje Cucić, Srbija ima prostora i načina da to uradi, a prema podacima Kancelarije za azil MUP-a u ovom trenutku je tek dvadesetak takvih ljudi.

"Ako veći broj ljudi bude želeo da ostane ovde, što je moguće, svakako da će država imati odgovor i neće nikoga ugroziti", zaključio je Cucić.