Škola za primer, srpski i albanski đaci najbolji drugovi

Šekljzen Saiti i Igor Cvetković učenici su osmog razreda osnovne škole u Sijarinskoj banji i svaki dan su zajedno. Škole u kojoj nema podela. Srpska i albanska deca jednostavno ovde ne žive i ne uče jedni pored drugih nego jedni sa drugima.

"Ovo mi je najbolji drug, družimo se zajedno, ne svađamo se", kaže učenik osmog razreda Igor Cvetković.

I Škeljzen Saiti kaže da mu je Igor najbolji drug a omiljeni predmet fizičko.

Kada neko u ovu školu dođe sa strane, ne može da primeti da se radi o multietničkoj sredini. Albanski učenici perfektno govore srpski. Maternji jezik imaju četiri puta nedeljno, srpski tri, a uče i ruski jezik.

"Nije ništa teško, učimo sa nastavnicom, pomaže nam, objašnjava i razumemo skoro sve", navodi učenica osmog razreda Arbaneta Baljaj.

Kaže i da lektiru čitaju ponekad na srpskom kada im da nastavnica.

"Deca se druže među sobom, ne mrze jedan drugog, to nam je najbitnije. Sarađujemo fino i mi nastavnici i deca", kaže nastavnik albanskog jezika Ramadan Behljuji.

Rukovodstvo škole i optšine Medveđa ponosni su na odnose u ovoj školi koja može da posluži kao primer celoj Srbiji.

I učenici i profesori ovu obrazovnu ustanovu doživljavaju kao svoju, zajedno praznuju, zajedno slave i rešavaju probleme. Svi se nadaju da će uskoro početi i rekonstrukcija ovog objekta jer to zaslužuje škola koja je osnovana pre skoro 120 godina.

"Upravo se radi projektno tehnička dokumentacija i u narednoj godini će krenuti rekonstrukcija sredstvima kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima", najavljuje predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsi.

"I kad je slava i kad je Dan škole deca su vezana jedna za druge i nikakvih problema nema niti će ih biti", kaže direktor Siniša Stanković.

Glavni problem opštine Medveđa je iseljavanje. Osnovnu školu u Sijarinskoj banji do 1999. godine pohađalo je čak 600 učenika. Danas Banja ima manje od 300 stanovnika, a škola sa isturenim odeljenjima ima 60 đaka.

Oni koji su ovde ostali da žive okrenuti su budućnosti i zajedničkom životu. To je preduslov razvoja. Zbog toga se moraju stvoriti uslovi da se deca ne iseljavaju već da snove dosanjaju u svom rodnom kraju.