"Rodno (ne)senzitivni jezik odslikava odnose moći"

Priznaje da je ranije mislila da to nije važno i da joj se činilo kao "zamajavanje", jer se priča o nevažnim stvari dok se važne stvari propuštaju, a danas smatra drugačije.

"Ako je u jeziku normalno da se kaže čistačica, a nije normalno da se kaže direktorka ili ministarka, to znači da je ženama zatvoren put da budu ministarke i direktorke. Prema tome, zašto bi mi jezikom stvarali utisak da su te funkcije za žene nedostupne", kaže Lokareva za Tanjug.

Pitanja usklađivanja porodičnog života i posla, smatra, treba postavljati i muškarcima jer, kako kaže, i oni imaju porodicu.

"Iznenadili biste se koliko je politika nehuman posao, ako imate porodicu. I muškarci imaju porodicu, i oni imaju decu. Pa i oni treba da budu očevi, to je važno pitanje, ali ga treba postaviti i jednom i drugom polu. Da se očekuje od političara da bude otac, barem onoliko koliko se očekuje od žene da bude majka", dodala je Lokareva.

Lokareva ocenjuje da se sada nalazimo na prekretnici i da je broj žena u politici porastao, ali napominje da njihova moć nije postala jednaka tom broju.

Na pitanje kakvo bi društvo bilo sa većim učešćem žena u politici, Lokareva odgovara: "Pogledajte Švedsku, Finsku, Dansku, pa ćete videti kakvo bi to društvo bilo. Deset puta bolje nego ovo naše".

Prema indeksu rodne ravnopravnosti EU, žene su dostigle 66 odsto onoga što muškarci imaju, za dve godine je tu, kaže, zabeležen pomak za dva odsto, ali ako se ide tim tempom može se, poručuje, vrlo lako izračunati kada ćemo stići do ravnopravnosti.

Situacija na Balkanu je po tom pitanju dramatična kaže ona i dodaje da bi region bio na nivou Švedske i Danske da se to merilo u vreme socijalizma, ali su se, kaže, pokazatalji znatno pogoršali zbog ratova, promene sistema i neoliberalnog kapitalizma.

Kada je reč o znanju, žene u regionu su na istom nivou kao one u evropskim zemljama, međutim, ukazuje da je zaposlenost žena dramatično lošija jer je velika ekonomska kriza.

"Imamo 'feminizarno' siromaštvo, manje zaposlenih žena nego što to imaju razvijene evropske zemlje, a bili smo daleko ispred. Kod nas su se stvari promenile u ekonomskoj i socijalnoj sferi nagore. Ono što ohrabruje, gde smo mi tu na Balkanu bolji od evropskog proseka, to su žene na funkcijama odlučivanja", rekla je Lokareva.

Lokareva objašnjava da su se za to pitanje žene međusobno udružile i danas u regionu postoje kvote u zakonima koje su dovoljno jasne "da nas drže na površini".

Srbija ne samo da ne zaostaje nego je bolja od evropskog proseka po pitanju predstavljenosti žena u političkim strukturama, kaže Lokareva, ali objašnjava da to nije došlo "preko noći" već su se žene deset godina borile da se stvari promene.

Na panelu Žene kao subjekat, a ne objekat rodne politike" koji je u Beogradu organizovao "CEE Gender Network", učesnici su konstatovali da su za rodnu ravnopravnost potrebni i muškarci.

Lokareva objašnjava da se nikada ništa u društvu nije promenilo na bolje za žene ako muškarci nisu na to pristali, ili još bolje, ako nisu bili njihovi saveznici.

Smatra da žene nemaju dovoljno muškaraca saveznika na pozicijama moći, a da je takozavnim običnim muškarcima svejedno da li ih predstavlja sposobna političarka ili političar.