Bivša zgrada Beobanke biće prvi soliter sa zelenom fasadom

Postoji priča da je sredinom 19. veka Saksonka gospođa Herman držala kafanu na kojoj je iznad ulaza umesto natpisa stajao zeleni venac, po kome je i nazvan taj deo grada.

Uskoro bi mogao i da opravda taj naziv. Tu će biti balkanski eko-centar. Koristiće solarnu, geotermalnu i energiju vetra. Imaće sistem za sakupljanje kišnice.

Plan projektnog biroa "Štatverk" iz Štutgarta, čiji je beogradski ogranak prošlog novembra postao vlasnik objekta na Zelenom vencu, jeste da zgradu sa spoljašne strane obavije biljkama, vertikalnim baštama, kako bi bila energetski samostalna, sa idejom da soliter ubuduće utiče na mikroklimu i unapredi kvalitet života u tom delu grada.

"Iz tog razloga smo raspisali konkurs kako bismo podigli svest o zelenoj arhitekturi, obnovljivim izvorima energije i samoodrživosti koja je naš prioritet u projektu", napominje Sara Petrović, arhitekta kompanije "Štatverk Beograd". 

Rezultati konkursa biće objavljeni za desetak dana.

Pobednički rad neće biti realizovan, već se na konkursu traže ideje i autorske kreativne zamisli o tome na koji način bi zgrada mogla da bude transformisana po principima zelene i održive arhitekture.

Radove ocenjuje međunarodni žiri sastavljan od stručnjaka iz Srbije i inostranstva, a među njima je i građevinski inženjer, profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta u Braunšvajgu Manfred Norbert Fiš.

"Ovde sam da pronađemo najbolje rešenje za ovo mesto. Jedna od prvih stvari je samoodrživost - za mene zelena gradnja treba da služi ljudima da imaju najbolji kvalitet radnog i životnog prostora", poručuje Norbert Fiš.

U izjavi za Tanjug, Fiš ističe da je izgradnja energetski efikasnih zgrada jedan od naših zadataka u budućnosti kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida u svim zemljama i kako bi se smanjile klimatske promene.

"To je razlog zbog kog moramo sve više da gradimo energetski efikasne zgrade, naročito u gradovima, poput Beograda, jer je u gradovima najveća koncentracija zgrada", ističe on.

Kako kaže, energetski efikasne zgrade pomažu da se smanje operativni troškovi, odnosno da se uštedi novac.

"Ako ne koristite previše energije, onda čuvate svoj novčanik", kaže Fiš.

Ističe i da ekonomija u budućnosti podrazumeva energentski efikasne zgrade, manju potrošnju ulja, nafte i gasa.

U Nemačkoj, kaže, već nekoliko godina uveliko rade na energetski efikasnoj i održivoj izgradnju, a sam godinama putuje širom sveta u želji da prenese to iskustvo iz prošlosti, šta su u Nemačkoj iskusili kad je reč o energetski efikasnim zgradama.

To ga je, dodaje, i inspirisalo da prihvati poziv kompanije da bude član žirija.

"Mi smo takođe pravili mnogo greška, ali želimo da donesemo naše znanje kako da se napravi najbolje rešenje. To je razlog zašto sam ovde, da pomognem i podržim izgradnju energetski efikasnih zgrada u Beogradu, a naročito ovaj projekat", kaže Fiš.

Konkurs sa eko-centrom na Zelenom vencu

Anketni konkurs za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje eko-centra na Zelenom vencu, završen je 25. novembra, a rezultati će biti objavljeni za desetak dana.

Sastojao se, zapravo, od dva paralelna konkursa - studentskog, na koji je stiglo oko 20 radova i drugog – za profesionalne arhitekte na koji je stiglo oko 40 radova.

U uži izbor ušlo je 19 radova, a najbolje predloge, iako nije predviđeno da se te ideje realizuju, čekaju nagrade - prvonagrađeni će dobiti 10.000 evra, drugi 3.000, treći 2.000, četvrti i peti po 1.000, dok će radovi od 6. do 10. mesta dobiti po 500 evra.

"Zelena gradnja je danas obavezna zato što treba da živimo u čistoj životnoj sredini. Tu ima više života. Lepo je u gradskom sivilu videti zelenilo", ističe Alfredo Penjafiel, arhitekta iz Španije. 

Dekan beogradskog Arhitektonskog fakuletata Vladan Đokić, koji je takođe član žirija, istakao je za Tanjug da je sama zgrada na Zelenom vencu izuzetno značajna za srpsku savremenu arhitekturu.

Navodi da ju je originalno projektovala arhitekta Milica Šterić, a bila je jedna od prvih poslovnih zgrada građena na principu tadašnje nove tehnologije, sa slobodno stojećim stubovima i transparentnom staklenom fasadom.

"To je bio jedan od prvih primera takve zgrade u Beogradu, a sada imamo mogućnost da takva zgrada, koja je u vreme projektovanja bila inovativna i napredna, ponovo doživi novi napredni korak, u skladu sa novom savremenom zelenom i održivom arhitekturom", rekao je Đokić.

Zelena i održiva arhitektura ima za cilj da samu sebe može da održava, bude energetski efikasna i, u nekim situacijama, proizvodi pojedine karakteristike energije koje može i da šalje, kako bi okolne zgrade i čitavo okruženje imali od toga različite koristi, objašnjava profesor.

"Ovaj primer biće nešto veoma specifično za Beograd i nešto što će se u budućnosti sve više koristiti i projektovati", zaključio je Đokić.

Zgrade u zelenilu koje se sve više grade doprinose čistijem vazduhu, ali i smanjenju temperature u gradovima. Za sada se Beograd ne može pohvaliti kvalitetom vazduha, zbog čega su i crne fasade uobičajena slika.

Za nadležne u Beogradu ovo je samo početak razvoja grada u zelenom smeru. U planu je da se rastereti saobraćaj izgradnjom podzemnog tunela.

"Mi ćemo moći da u ulici koja je deo Zelenog venca smanjimo broj saobraćajnih traka, da tu uvedemo biciklistički saobraćaj i drvorede i na taj način mislim da ćemo opravdati naziv da se i u bukvalnom smslu ovo zove Zeleni venac", naglašava gradski arhitekta Beograda Milutin Folić.

U centru grada zasađeno je 100 stabala. U planu je da sve glavne ulice dobiju biciklističke staze. Rekonstruisano je oko 200 fasada, planirano za sledeću godinu još 200.