Život sa hendikepom, za prijateljstvo nema prepreka

Njihovo druženje najčešće počinje kod klavira, ali zna da zasvira i harmoniku i orgulje. Ipak, tek kada završi radni dan fizioterapeuta. Uz to je i apsolvent defektologije. U pauzi između učenja i posla, Milica Ilić volontira.

"Kada se čovek daruje drugima to je zasigurno velika stvar. Dva-tri puta nedeljno dolazim, imam sa njima radionice a gledam da tu bude i muzike, da oni pevaju jer uzajamna pomoć znači njima, ali i meni", navodi Milica.

Najbolji deo dana je, kažu mladi, kad Milica svrati i kada zasvira. Zato su Miličini drugari odlučili da joj pomognu. Znaju da joj je svaki ispit izazov, jer nema literaturu.

U akciji prikupljanja čepova "Hendikep za hendikep" skupili su dovoljno i ona će preostale ispite spremati na računaru koji ćirilicu i latinicu prevodi na Brajevo pismo.

"Svaki roditelj želi da vaspita dete u tom duhu da pomaže drugima i da oseti koliko je lepo pomoći nekome. Naša deca su naviknuta da se međusobno pomažu jer mahom svi imaju neke probleme i divan je osećaj i za njih kada shvate da su uspeli da njihovoj drugarici koja je slepa pomognu da završi fakultet i vidite koliko su oni danas srećni", navodi Slavica Živković, roditelj člana kreativno-edukativnog centra "Kec".

Budući diplomirani defektolog, čini se, u praksi je naučila najvažniju lekciju.

"Takav poduhvat je velik – oni pomažu meni i ja pomažem njima", navodi Milica.

Prvi zadatak drugara iz "Keca" bio je da animiraju komšije, a pridružili su im se i oni koji ih ne poznaju. Iza njihovog poduhvata stale su i velike kompanije. Jedan kompjuter nije kraj, kažu, tek je početak.