Svinjokolj – tradicija i povod za druženje u okolini Požege

U Čolićima po tradiciji kraj novembra je vreme za svinjokolj. Tim povodom mnoga ugašena domaćinstva ožive, a takav je slučaj i kod Milutina u Vranjanima.

"Što mi možda tamo nekima na zapadu ne možemo objasniti, ali to je nešto što je naše i mi ćemo se truditi da zadržimo što duže. Ja sam to, na primer, preneo na sinove, vidim da oni pozivaju svoje drugare", priča Milutin Čolić.

Mesar Zoran Matić kaže da je sa "posečenjem" svinja u užičkom kraju počeo pre mesec dana, a posla će imati do Nove godine.

"Ljudi su mahom stariji ljudi, ali imaju naslednike koji im dolaze, obezbeđuju im to. Većinom sami uzgajaju", smatra Zoran.

Veterinar Srđan Brmbota kaže da pojedini domaćini rizikuju, izbegavajući da pregledaju meso .

"Bez obzira da li je to mala ili velika životinja, prenosioci bolesti su glodari, tako da i malo prase može da bude zaraženo", ističe Srđan Brmbota, veterinar iz Požege.

Čolići nikada ne rizikuju. Tek kada se uvere da je meso bez trihinele, onda počinje druženje sa prijateljima i obavezni hajdučki ćevap na požeški način.

"Hajdučki ćevap se u Guči sprema tri, četiri sata, pet, čovek padne u nesvest od gladi, dok to bude servirano. Naš hajdučki ćevap od početka loženja vatre, do serviranja 25 minuta", priča Saša Buljugić, privrednik iz Požege.

"Moram da napomenem da smo prešli 2.200 kilometara danas da dođemo ovde da jedemo ovaj hajdučki ćevap", kaže Mladen Đurić, informatičar iz Požege.

Veći deo mesa se suši, ali brojno društvo do kasno u noć za hajdučki ćevap potroši i po četrdesetak kilograma mesa. Domaćini ne žale, kažu da je to suština tradicije i povod za druženja.