Kako najefikasnije ublažiti štetu od prirodnih katastrofa

Savetnica ministra finansija Jelena Miljković kaže da prirodne katastrofe i nepogode predstavljaju i fiskalni rizik za budžet Srbije jer je on zasnovan na keš principu, što znači da se sredstva opredeljena za to, ako se ne potroše u jednoj godini, ne mogu prenositi i akumulirati za kasnije.

Kako je navela, u budžetu je za tu svrhu izdvojeno 570 miliona dinara, postoji budžetska rezerva od dva miliona dinara i tekuća budžetska rezerva od dve milijarde dinara.

"Srbija, međutim, traga i za drugim izvorima finansijskih sredstava", rekla je Miljkovićeva na panelu u okviru konferencije "Investirajmo u otpornost društva". Podsetila je da je sa Svetskom bankom sklopljen stendbaj aranžman u iznosu od 70 miliona dolara.

Savetnica objašnjava da ta sredstva, ukoliko se ne povuku, ostaju za naredne godine.

"Međutim, potrebno je da se deluje na svim nivoima – nacionalnom, lokalnom i individualnom. Na lokalnom nivou lokalne samouprave treba da rade na osiguravanju budžeta", rekla je savetnica ministra finansija.

Navodi da su neke samouprave to radile i ranije, ali da se često dešava da neka samouprava, ukoliko se jedne godine ne desi nikakva nepogoda, u narednoj ne osiguravaju budžet – što nije dobra praksa.

Ističe da stanovništvo mora da ima svest o potrebi osiguravanja sopstvene imovine.

"Cilj je da do 2020. godine imamo pet odsto stanovništva sa osiguranom imovinom jer je sada to svega 2,5 odsto. To je izuzetno mala cifra", napominje Miljkovićeva.

Marijana Lemić Saramandić, izvršna direktorka "Evrope Re", ističe da elementarne nepogode utiču na BDP i konkurentnost zemlje.

"Šteta od nepogode ili katastrofe nikada se ne može u celini nadoknaditi. Građani, međutim, očekuju da država pokrije svu štetu", navela je Lemić Saramandićeva.

Navodi da bi se zbog ograničenosti budžeta lokalne samouprave, ako bi se ponovile poplave iz 2014, suočile sa nemogućnošću da adekvatno reaguju u uspostavljanju komunalnih usluga i obnovi infrastrukture.

Dodaje da "Evropa Re" pomaže vladama regiona da se izbore sa tim.

"Poslednje dve godine radili smo na novim instrumentima i od januara naredne godine možemo očekivati njihovu primenu. U fokusu je bilo 25 lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave i Kolubare", najavila je Lemić Saramandićeva.

Smatra da bez sveobuhvatne akcije i edukacije neće biti rezultata, a kako kaže, potrebno je obezbediti zaštitu na svim nivoima uključujući građane i privredu koji se i dalje i previše oslanjaju na državu.

"Godine 2014. bilo je veoma teško objasniti donatorima kako neko ko je godinama ulagao u svoju kuću ne želi da je osigura već očekuje pomoć od države", dodala je Lemić Saramandićeva.

Uloga osiguravajućih društava je veoma važna, ali mora se mnogo raditi na tome da građani shvate da država ne može sve.