Kako krhko društvo učiniti otpornim?

"Kao što je vakcina bila civilizacijsko dostignuće u borbi protiv pojedinih bolesti, danas bi to dostignuće mogle biti mere koje su pametni odgovori za sprečavanje i upravljanje prirodnim i društvenim katastrofama", naznačila je Đukić Dejanovićeva.

Kako je rekla, čini se da je u vremenu u kome živimo sve rizik i da kao društvo moramo da učimo i budemo spremni da radimo na jačanju ljudskih i institucionalnih kapaciteta i na prevenciji.

"Mnogo toga ulaganjem nećemo sprečiti, ali ćemo smanjiti troškove oporavka i rekonstrukcije", poručila je Đukić Dejanović koja je i šefica međuresorne vladine Radne grupe za sprovođenje ciljeva održivog razvoja.

Kako je rekla, kada se govori o otpornosti na katastrofe, prvo se pomisli na elementarne nepogode koje svakodnevno pogađaju neke delove sveta i u tom smislu podsetila da su Srbiju 2014. godine zadesile velike poplave, koje su pogodile 22 odsto stanovništva, i pričinile štetu od 1,7 milijardi evra.

Istovremeno, istakla je, pored jačanja otpornosti i zaštite od prirodnih nepogoda, ne sme se zanemariti jačanje otpornosti od upravljačkih i ekonomskih rizika.

U tom smislu, pomenula je ekonomsku krizu iz 2008. godine, ali i migranstku krizu aktuelnu poslednjih nekoliko godina.

"Tu govorimo i o migrantima koji beže od rata i gladi na putu ka Evropi. Kroz Srbiju je tokom migrantske krize prošlo oko 1,1 milion ljudi", podsetila je ministarka.

Kao još jedan od rizika, Đukić Dejanovićeva je navela sušna leta koja nas, kaže, pogađaju poslednjih decenija, utiču na proizvodnju hrane i naš izvoz, a posredno i na energetsku stabilnost.

Negativni demografski parametri 

Takođe, kada je reč o Srbiji istakla je negativne demografske parametre, uz istovremenu prognozu da će se broj ljudi u svetu uvećavati svake godine.

"Ali, čini se da ćemo svi do 2050. godine imati zajednički imenitelj, najveći broj ljudi živeće u velikim gradovima, i zato moramo raditi na tome da gradovi do 2020. usvoje i primene planove kako bi se lakše prilagodili promenama", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Ona je istakla i da žene i muškarce katastrofe ne pogađaju na isti način, te da žene više stradaju, pre svega zbog rodnih uloga.

"Naš prioritet treba da bude rad na smanjenju ranjivosti i rizika na katastrofe, pre svega ranjivih grupa", podvukla je ministarka i dodala da i Agenda održivog razvoja 2030 kaže da niko "ne sme ostati iza kolone", odnosno da se mora izgraditi sistem koji će pojačati otpornost najranjivijih.

Za vitalnost i opstanak važno je da informacije na temu otpornosti budu razmuljive svima, a politike koje jačaju otpornost društva uključe nacionalni, lokalni nivo, građansko društvo i ranjive grupe.

"Implementacija ciljeva održivog razvoja prevazilazi učešće članova vlade, i zato vlada zahteva i radi na uključenju predstavnika javnog, privrednog sektora, NVO, medija, akademske zajednice. Saradnja na svim niovima potrebna je za ostvarivanje svih ciljeva", podvukla je Đukić Dejanovićeva.

Kako je dodala, za implementaciju ciljeva imamo podršku tima UN, a sva finansijska sredstva planiraće se i kroz budžet i kroz druge izvore finansiranja.

"Pretvoriti krhka društva u otporna" 

Govoreći na otvaranju konferencije, zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji Stelijana Nedera istakla je da je cilj da se krhka društva pretvore u otporna.

"To je fokus saradnje u Srbiji, naučena lekcija pretočena u konferenciju poput ove. Ključna reč je otpornost zajednica i društava na ekstremne prirodne katastrofe i one izazvane ljudskom rukom", istakla je Stelijana Nedera.

Podsetila je da su izazovi danas daleko veći i da je broj katastrofa daleko veći nego osamdesetih godina prošlog veka – takoreći, udvostručio se, a šteta je iznosila 100 milijardi dolara.

Navela je da je nije došlo do smanjenja emisije štetnih gasova, te da će do 2100. godine temperatura povećati za 3 stepena, što bi moglo da ima katastrofalne posledice - suše, erozije, poplave.

"Sada više ne možemo da smanjimo temperature, ali možemo da se prilagođavamo – da radimo na otpornosti zajednica i smanjujemo njihovu izloženost i ranjivost, a za to je potrebno partnerstvo", podvukla je ona.

Prema njenim rečima, svest je danas na daleko većem nivou, a u poslednje tri godine mnogo je urađeno na prevenciji i u svetu i u Srbiji.

"Vitalni razvoj deo je Agende UN 2030. obuhvata eleiminisanje siromaštva, gladi, jacanje otpornosti na katastrofe i drugo", rekla je Stelijana Nedera.

Konferenciju organizuju UNDP Srbija sa Regionalnim centrom u Istanbulu, Kancelarija za upravljanje javnim investicijama Vlade Srbije i Beogradski fond za političku izuzetnost.

Učesnici skupa, čiji je medijski partner agencija Tanjug, govoriće o tome kako ulaganje u otpornost smanjuje troškove obnavljanja i ponovne izgradnje u slučajevima elementarnih i drugih katastrofa, i kako jača kapacitete, ljudske i imovinske resurse i sistem upravljanja u situacijama potencijalnih budućih šokova i pritisaka.

Marić: Novi zakoni, uz konstantno finansiranje

Javna rasprava o novom Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upavljanje vanrednim situacijama je pri kraju, a u finišu je i izrada još dva akta, zakona o kritičnoj infrastrukturi i zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, izjavio je načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić.

Marić je, govoreći na konferenciji, rekao da je nakon poplava 2014. godine drugačiji odnos i svest ljudi o rizicima, da se podiže kvalitet života, te da će uz konstantno finansiranje sistema ići u dobrom smeru.

"Sada je došao trenutak da iznedrimo i guramo novi Zakon o smanjenju ruzika od katastrofa i upavljanje vanrednim situacijama sa idejom da menjamo svest ljudi, kada je reč o preventive, a ne samo o reagovanju", rekao je Marić.

Dodao je da će finalna javna rasprava o tom aktu biti održana 29. novembra u Beogradu, nakon čega očekuje da taj propis dalje ide u procedure.

"Podižemo lestvicu u načinu razmišljanja kada je reč o preventivi, uvođenjem nekih novih mera. Neko će reći da stalno uvodimo neke nove obaveze za lokalne samoupave, a da nedostaje novac, ali najvažnije je da se podigne svest i promeni način razmišljanja. Dobra organizacija komunalnih poslova ne zahteva ogromne novce, poput čišćenja korita reke", rekao je Marić.

Kako je dodao, u finišu je izrada i Zakona o kritičnoj infrastrukturi i Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, sa željom da se taj važan segment zaštite i spasavanja posle 40 godina postavi na zdrave osnove.

"Ne postoji sveto pismo kada je reč o vanrednim situacijama, ni zakonski akt koji se pravi jednom za 50 godina. Akte morate menjati dok ne budu u duhu onoga što je život u Srbiji i što diže kvalitet života", ukazao je načelnik Sektora za vanredne situacije.

Marić je ubeđen da ćemo sa tim setom zakona, uz konstantno finansiranje sistema, ići u dobrom pravcu.

"Sigurno je da će biti vanrednih situacija, požari nose najveće rizike, tu su poplave, ali i suše i zemljotresi. To su rizici, ono za šta se pametna država, ako prepozna, sprema najbolje što može, da se svake godine podižu kapaciteti. To je naš plan", rekao je Marić.

Kako je rekao, u Srbiji do 2009. godine nije bilo objedinjenog odgovora, a te godine je usvojen Zakon o vanrednim situacijama, kojim je formiran Sektor na čijem je čelu, tada "Nejakog Uroša u pogledu tehničke i kadrovske opremljenosti".

"I onda smo imali 2014. godinu, što je nezabeleženo u istoriji od kada se rizici prate u Srbiji. Nakon toga, 2015. i 2016. godine, primetan je drugačiji odnos u Srbiji, kvalitetniji i bolji odnos državnih organa, neuporedivo u godinama pre toga", rekao je Marić.

Istovremeno, primetan je i drugačiji odnos zaposlenih u lokalnim samoupravama, podvukao je on.

"Nije dobro što i dalje ne radimo mnogo kada se ništa ne dešava.To smo detektovali još pre dve godine i to hoćemo da menjamo", poručio je Marić.