Otkrivena spomen-ploča prvom srpskom fotoreporteru

Goran Vesić je podsetio da se danas obeležava 99 godina od završetka Prvog svetskog rata u kome je Srbija, kao i uvek, bila na pravoj strani.

"Mi smo u tom ratu izgubili 26 odsto stanovništva, skoro 60 odsto muškog stanovništva. Od 707.000 mobilisanih vojnika vojske Srbije, kući se vratilo 160.000, a ukupno je, što civilnih, što vojnih žrtava bilo između milion i 1.250.000", naveo je Vesić i ocenio da je to demografski udarac od koga se Srbija nikada nije oporavila.

Vesić je istakao da je Rista Marjanović (1885-1969) kao fotoreporter ovekovečio velike pobede na Ceru i Kolubari, povlačenje srpske vojske preko Albanije i svu tragediju i epopeju kroz koju su u Prvom svetskom ratu prošli naša vojska i naš narod.

Gradski menadžer je kazao da je Prvi svetski rat velika i svetla stranica u istoriji Srbije.

"Platili smo veliku cenu, ali ne treba da zaboravimo da je okupator vršio i teške odmazde nad civilnim stanovništvom, do tada nezapamćene u Evropi", rekao je Vesić.

On je naveo da su se u Prvom svetskom ratu takve odmazde dešavale samo prema srpskim civilima.

Vesić je rekao da je Marjanović nastavio da radi svoj posao, da je odbio da sarađuje sa Nemcima 1941. godine, te da je 1944. našem sećanju podario nove fotografije, fotografije oslobođenja Beograda.

Da nije bilo njegovih fotografija, verovatno ne bismo znali mnoge detalje iz te herojske borbe Crvene armije i Narodnodlobodilačke vojske, koja se završila oslobađanjem Beograda 20. oktobra 1944. godine.

"Rista Marjanović svedoči o jednom vremenu, o 20. veku, kada smo kao država učestvovali u dva svetska rata, o vremenu kada je naš grad u tom veku pet puta razaran, kada smo bili na pravoj strani istorije, kada smo imali prijatelje širom sveta, ali govori i o tome da iz njegovih fotografija treba da naučimo da ubuduće nikada ne dovodimo svoju zemlju u situaciju da bude razarana i da bude žrtva velikog sukoba", poručio je Vesić.

Biografija Riste Marjanovića 

Rista Marjanović je rođen u Šapcu 1885, u Beogradu je pohađao Srpsku slikarsku i crtačku školu Riste i Bete Vukanović, a ljubav prema fotografiji otkriva u ateljeu tadašnjeg dvorskog fotografa Milana Jovanovića.

Pred Prvi balkanski rat 1912. radi kao urednik za ilustracije američkog lista Njujork Herald za Evropu. Odlazi na front kao ratni izveštač srpske Vrhovne komande. Evropske novine objavljuju snimke i izveštaje sa bojišta koje Marjanović pravi i piše.

Tokom Prvog svetskog rata snima bitke na Ceru, Kolubari i druge, a zatim povlačenje srpske vojske kroz Albaniju.

Godine 1916. Vrhovna komanda ga šalje u Francusku, gde objavljuje snimke sa bojišta. Na izložbi ratnih fotografija u Parizu, koje su kasnije prikazane i u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD, prikazuje saveznicima i celom svetu herojsku borbu srpske vojske, stradanja srpskog naroda, zločine okupatora nad nedužnim stanovništvom.

Posle Prvog svetskog rata je zaposlen u agenciji Avala, centralnom Pres-birou i odeljenju za štampu Ministarstva spoljnih poslova.

Godine 1941. godine odbija saradnju sa Nemcima i kvislinzima i nastavlja da snima u tajnosti, da bi i oktobra 1944. snimao ulazak partizana u Beograd. Posle Drugog svetskog rata, do penzije je radio u agenciji Tanjug, u koju je uneo svi svoju ličnu arhivu snimljenu između dva velika rat.