Pomeranje sata i uticaj na zdravlje

Loše utiče na bioritam, povećava broj saobraćajnih nezgoda, remeti odnose u porodici, samo su neki od argumenata kojima 70 poslanika Evropskog parlamenta zahteva ukidanje direktive Evropske komisije o pomeranju kazaljki na satu dva puta godišnje.

"Prvo dovodi se u pitanje povećanje produktivnosti i u kojoj meri ispunjava uslove koji su bili postavljani pred taj cilj s jedne strane, s druge strane činjenica je da živimo u savremenom dobu koji se ipak razlikuje od onog doba kada su te uredbe donošene", kaže Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

Zamislite sirote krave i druge životinje koje ne razumeju zašto treba da jedu ili da budu pomužene ranije ili kasnije - tako je pre šest godina Dimitrij Medvedev obrazlagao odluku o ukidanju sezonskih promena vremena. Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde se ova mera nikad nije odomaćila. Ipak, u čak 192 države koristi se takozvano letnje ukazno vreme.

"Pre samo 400 godina dok mehanički satovi nisu postojali nije bilo moguće izmeriti u nizu 24 sata kada smo zavisili od prirodnih pojava. Ljudi su svoj dan i vreme organizovali kako se to kaže na temporalan način, a onda kada smo tehnološki napredovali da možemo da izmerimo 24 sata, mi smo navike i dnevni ritam uslovili tome a izbegli smo da pratimo ritam dnevnog svetla koje nam kao biloškim bićima više odgovara. Ukazno vreme nam omogućava da bolje iskoristimo to vreme", kaže Slobodan Bubnjević, urednik inicijative "Nauka kroz priče".

Ukazno vreme, ili pomeranje kazaljki za sat unapred ili unazad, zasnovanu je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko osam sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan duži, izlazi pre pet, a zalazi posle 21 sat.

Kako ljudi dan započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko sedam sati, sredinom leta se tako "gubi" skoro dva sata dnevnog svetla. Zato je 1916. Nemačka zakonom prva prihvatila predlog britanskog graditelja Vilijama Vileta da vrati sat unazad, kako bi u ratu uštedela ugalj. Sledile su je gotovo sve evropske države i SAD.

"Vi ste pomerili za jedan to je otprilike četiri odsto, kada je promena ispod pet odsto, onda je ona beznačajna naraočito u zdravstvu. Na primer ako vam se poveća holesterol za pet odsto  je potpuno beznačajno, prema tome sa te strane je prosto neverovatno da je neko mogao sebi uzeti za pravo da kaže da je to utiče na zdravlje", kaže profesor Momčilo B.Đorđević, neurohirurg.

I dok se EP ne izjasni o ukidanju ukaznog vremena, ovogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju dobili su istraživači koji su dokazali postojanje biloškog sata kod ljudi, koji se lako prilagođava različitim trenucima dana i noći.