Da li se kroz umetnost glasnije čuju politički stavovi?

"Srbija je sama sebi nanela zlo i njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju", rekla je Herta Miler u JDP-u.

Ne razume arogantan stav Srbije prema NATO-u, uprkos tome što je bombardovao Srbiju. Za nju je nasilje legitimno rešenje u političkim konfliktima. Pored Herte Miler, u ponedeljak veče sedeo je književnik i prevodilac Ivan Ivanji.

"Svaki građanin može da ima svoj stav, pa i pisac, ali u njenoj književnosti se to ne pojavljuje. Ima u knjizi kako je bilo pod Čaušeskuom u Rumuniji, to je zanimljivo, dobro napisano, a da je ona, moram da kažem, toliko glupa da pred srpskom publikom govori gluposti o kojima pojma nema...", rekao je Ivanji.

Od Horacija, preko Sartrove angažovane književnosti, do Urliha, objašnjavali su potrebu da se umetnik angažuje, pa i da zaroni u politiku. Ipak, gde je njegova uloga između stava pojedinih da treba da kreira pozitivne mitove do opravdavanja nasilja?

"Mi smo navikli na posetioce nazdravičare i pohvaličare koji nam dolaze iz ljubavi prema Srbiji i podržavaju naše mane, smatrajući ih sasvim legitimnim i da je to naš šarm i tako dalje, i nas to uspavljuje. Ova nam je žena u brk sasula ono što misli o nama", kaže književnica Vida Ognjenović.

Matija Bećković kaže da zabrinjava kada takve izjave daju nobelovci.

"Nekada su se nobelovci pa i sam Nobel, izumitelj dinamita, zalagali za mir i razoružanje, ali došlo je neko doba da se neki od nobelovaca zalažu za rat i hvale bombardovanje", rekao je Bećković.

Protiv navijačke književnosti je bio i Meša Selimović. Praveći razliku između politike i književnosti govorio je da prva teži da izmeni čoveka i svet posredstvom čoveka, a da druga želi da prodre u svet u čoveku.