Razvoj lokalne samouprave utiče i na razvoj životne sredine

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić poručio je da reforma javne uprave i lokalne samouprave vodi ka modernoj i profesionalnoj upravi koja je predviđena kao svojevrstan servis građanima, građankama i privredi, jer takva jaka uprava može da podrži nove koncepte razvoja poput zaštite životne sredine.

"Upravo u tome vidim jednu neraskidivu vezu razvoja lokalne samouprave i unapređenje zaštite životne sredine i time ćemo u budućnosti osigurati ambijent za zdravu hranu, čistu životnu sredinu, pristojne poslove i veće prihode", naglasio je Ružić.

Prema njegovim rečima, jedan od prioriteta Ministarstva na čijem je on čelu jeste okruženje u kome je zaštita životne sredine podignuta na pijedestal, te da postoje zakonski preduslovi za uključivanje zaštite životne sredine u vitalne funkcije lokalne samouprave, ali da u praksi to zahteva sistemski pristup i velika finansijska sredstva.

"Sasvim je pogrešno shvatanje da ulaganje u zaštitu životne sredine predstavlja dodatno opterećenje budžeta", rekao je Ružić.

Dodao je da je jedan od velikih izazova nedostatak novca, te da sistemski pristup republičkih, pokrajinskih i lokalnih aktivnosti u velikoj meri može da odgovori tom izazovu, naročito, kaže Ružić, sada kada se nalazimo u procesu pristupanja EU i kada imamo mogućnost da preko EU fondova obezbedimo izvore finansija.

"EU je odlučila da će povećati ulaganje u proizvodnju u skladu sa konceptom životne sredine gde će se ulagati do 20 odsto BDP-a, što govori da je strategija EU zaokret ka zelenoj ekonomiji koji će uticati na otvaranje novih 20 miliona radnih mesta", rekao je Ružić.

Srbija ima mnogo potencijala, smatra on, za ostvarivanje prihoda od reciklaže, te da neki podaci ukazuju da ulaganja u zašitu životne sredine direktno utiču na održivi razvoj u celini.

"U oblasti reciklažne industrije možemo ostvariti prihode do milijardu i po evra, kada znamo da je naš budžet godišnje oko 10 milijardi evra to govori koji je to potencijal koji mi ne koristimo na pravi način", poručio je Ružić.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan podseća da Srbija ima mnogo nacionalih ciljeva, te da su neki od njih dogovoreni sa EU, neki će tek biti postignuti, i dodao da je u ostvarivanju nacionalnih ciljeva najvažnije jedinstvo svih niova vlasti.

Naveo je da su najvažniji prioriteti Srbije po pitanju zaštite životne sredine pitanje otpadnih voda, komunalnog otpada, remedijacija zemljišta i pošumljavanje.

"U preradu otpadnih voda u narednih 25-30 godina po procenama kojima rasplažemo moramo da uložimo između četiri i po i pet milijardi evra", izjavio je Trivan.

Kako je naveo, tih pet milijardi evra potrebno je uložiti za izgradnju 300 postrojenja za preradu otpadnih voda, dok ih Srbija u ovom trenutku ima samo 18.

Iz EU fondova, kaže Trivan, Srbija može da obezbedi 43 odsto novca koji joj je potreban za ispunjavanje prioriteta koji su postavljeni ispred Ministarstva koje on vodi, te da će ostatak novca Srbija morati da obezbedi iz budžeta i kredita, a da najveći potencijal vidi u javno-privatnim partnerstvima poput deponije "Vinča".

Šefica Pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević izjavila je da ulaganjem u zaštitu životne sredine ulažemo u nešto što svima donosi korist, ne samo na nacionalnom nivou, već i mnogo šire.

Kako je istakla, u ovom momentu do 200 miliona evra godišnje dobijamo od EU za oblast životne sredine, te da najviše sredstava odlazi na prečišćavanje otpadnih voda, ali da će ta cifra biti veća pristupanjem članstvu.

Prema njenim rečima, da bi projekti sa EU bili sprovedeni za manje od tri godine, neophodno je da se ubrza dobijanje dozvola, potvrda, licenci koje obezbeđuju lokalne vlasti, jer u praksi one oduzimaju mnogo vremena.

Konferencija je organizovana u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i sa Stalnom konferencijom gradova i opština.