Kalemarstvo – zanat, nauka i veština

Zaseći podlogu i postaviti okce. Zvuči lako, ali kalemljenje voća nije tako jednostavno.

"Sa kalem grančicom smo odsekli odgovarajući deo koji treba na podlogu da se stavi. Njemu ostaje samo da zarasta nekih 10 do 15 dana", kaže Desimir Aćimović, kalemar voćnih sadnica i loznih kalemova.

Kalemarstvo je i zanat i nauka i veština.

"Za kalemarstvo je i najbitnije i osećaj prilikom odsecanja kalem grančice, onog pupoljka što se već stavi na podlogu. Brzo treba da se izvede i precizno. Za dobru sadnicu pre svega mora da bude odabrana podloga, dobra, zdrava podloga isto tako kalem grančica. Kruška se kalemi na podlogu dunje, mušmula isto se kalemi na podlogu dunje, na džanariku se kaleme šljive sve vrste šljiva, znači kajsija", objašnjava Desimir.

Samo nekoliko kilometara dalje od rasadnika sa 50.000 sadnica voća, na blagim padinama, lozni kalemovi koje proizvodi Desimirov otac i prepuni špaliri autohtone vrste grožđa, zaboravljene bagrine.

"Ovu bagrinu sam našao u Čubri gde je sadio Lazar Avramov. I to sam našao samo jedan lastar, možda ovolike dužine i od tog jednog lastara sam uspeo da obnovim bagrinu, ovde opet naš kraj da ima, da ima tu bagrinu", ističe Desimir Aćimović, kalemar voćnih sadnica i loznih kalemova

Sačuvani su špaliri bagrine, crne i bele tamjanike, po kojima su negotinski kraj i Poljoprivredna škola u Bukovu poznati. Tradicija vinogradarstva, ali i voćarstva se nastavlja, a kalemarstvo u tome zauzima značajno mesto.