Poklon aparati za dijalizu u Vrnjačkoj Banji skupljaju prašinu

Ima 70 godina, teško se kreće, slabo vidi i čuje ali Boban Mustafić kaže da mu od bolesti i dijalize teže pada put do Kraljeva.

"Ide nas trinaest u kombiju i jedni drugima sedimo u krilu", objašnjava Boban Mustafić iz sela Vrnjci.

Od broja onih koji tog dana idu na dijalizu zavisi i koliko će putovati, a to može da potraje duže od same terapije jer vozač saniteta ide po njih u desetak sela.

"Muka, pogotovu zimi, katastrofa, moramo i da izlazimo da guramo kombi, strašno", kaže Milan Milenković iz Vrnjačke Banje. 

Dok se bubrežni bolesnici muče na točkovima saniteta, u vrnjačkoj bolnici osam dijaliznih aparata, devet godina, stoje neraspakovani. U bolnici, kažu, nemaju 25 miliona dinara godišnje da poklon italijanske vlade vredan 100.000 evra stave u funkciju. 

"Podrazumevaju sredstva koja su vezana za materijal za dijalizu i za lekove i za laboratorijski materijal, sanitetski materijal, takođe i za ishranu. Do današnjeg dana mi nemamo odgovor kakva je sudbina ovog odeljenja", napominje direktorka Opšte bolnice u Vrnjačkoj Banji Slađana Brković.

Republički fond zdravstvenog osiguranja plaća 10.000 dinara za vrnjačke pacijenta po danu, ali kraljevačkoj bolnici.  

Boban Mustafić kaže da bi mu dijaliza u Banji značila život. 

Iako smo ih tri puta za nedelju dana pitali, od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja nismo dobili odgovor do kada će skupocena oprema da, umesto da pacijentima olakša bolest, skuplja prašinu.