Posledice NATO bombardovanja – bolesti i zagađenja pod lupom stručnjaka

Višegodišnja nagađanja o posledicama bombardovanja mogla bi da budu dokazana ili opovrgnuta. Ukoliko bi postojalo koordinaciono telo moglo bi da utvrdi vezu između bombardovanjai tzv. ekološki genocida: porast kancerogenih oboljenja, steriliteta i autoimunih bolesti.

"Ako su u pitanju maligne bolesti vršićemo poređenje da li terapija koja je bila standardna i sa kojom smo imali određen stepen rezultata ostao takav posle nato bombardovanja, drugi aspekt sue autoimune bolesti", kaže prof. dr Danica Grujičić, načelnica odeljenja za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Treći aspekt je ispitivanje steriliteta, posebno muškog steriliteta, koji je 100 posto skočio posle NATO bombardovanja, istakla je Grujičićeva. 

Zagađenost životne sredine mogla bi da bude ispitana matematičkim proračunima, na primer koliko zagađujućih komponenata ide u vazduh kada gori jedna zgrada, a koliko u uobičajenim industrijskim procesima. Ispitivanje životne sredine daje rezultate i posle dužeg vremenskog perioda.

"Možete određenim ciljanim istraživanjima da utvrdite šta je posledica bombardovanja ili bar dobrim delom, a šta je posledica nekog rada nekih fabrika pre ili posle tog perioda. Može se sigurno reći da su neke posledice ostale. Ta količina ispuštena u tom vremenskom periodu u ta tri meseca je ogromna, i predstavlja nekoliko uobičajenih godišnjih emisija za zemlju kao što je Srbija", rekao je prof. dr Aleksandar M. Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Odmah posle bombardovanja je utvrđeno je da se kontaminacija desila u Vranju, Bujanovcu i Preševu. Inicijativni odbor traži podršku države za istraživanje. Vrata ministarstava zdravlja i životne sredine su otvorena za ovu inicijativu. 

"U međuvremenu je javnost više puta ukazivala gde je kontaminirano zemljište zapravo gde se dogodio zločin i mi potpuno podržavamo javnost da se svaki podatak zna ne samo za radijaciju i kontaminaciju nego i za bilo kojim drugim zagađenjem, mi jedva čekamo da se komisija na ovaj ili onaj način formra, učestvovaćemo u tome razume se", kaže Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.

Formiranje koordinacionog tela trebalo bi da omogući prikupljanje podataka na jednom mestu i organizuje analize koncentracije toskičnih materija u vazduhu, vodi, zemljištu i hrani. Posle utvrđivanja koliko je zagađujućih komponenata završilo u životnoj sredini epidemiolozi, lekari i toksikolozi utvrđivaće kako je to uticalo na zdravlje.

Potom bi mogla da usledi akcija ekonomista i pravnika da bi utvrdili vrednost uništenih postrojenja. Ovo je šansa i da Srbija bude izvor podataka u naučnom svetu.