Srpski med i trutovi

Med je sladak, zdrav i ima visoku cenu. Ali kako čaša meda ište čašu žuči, tako i pčelari osećaju gorak ukus nesigurnog plasmana proizvoda, a od krađe košnica i trovanja pčela ne mogu čak ni da se osiguraju. Saši Grubiću nestalo je 30 pčelinjih društava.

"Najmanja šteta je 150 evra po društvu, ako ne računate svoj rad. Izgubio sam i društvo i prihod od sledeće godine. Prijavio sam nadležnoj policiji sa tog područja. Naravno, posle toga ništa nije bilo, niko mi štetu neće nadoknaditi", kaže pčelar i veterinar Saša Grubić.

I za trovanje pčela, uglavnom, kažu pčelari, niko ne odgovara. Samo pre nekoliko dana zaprašivanje ambrozije ispraznilo je oko 1.000 košnica u okolini Bačke Topole.

"Pčela se živa raspada. To je toliko toksično da ne znaju kuda će, padaju. Mogu misliti koliko je pčela stradalo dok nisu došle do košnica", priča Radomir Ivković iz Udruženja pčelara "Bačka Topola".

Ako uspeju da sačuvaju pčelinjake pune i zdrave, ostaje im da dođu do kupaca i izvoza. Samo Evropska unija proizvede oko 250.000 tona godišnje, a uveze gotovo još toliko.

"Najveći problem pčelara u Srbiji je prisustvo velikog broja falsifikata meda na tržištu. Vlada je prepoznala, formirala štab koji se time bavi, rezultati su značajni, ali daleko od onog konačnog cilja da falsifikata više ne bude", kaže Rodoljub Živanović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

"Tu veliki deo treba da urade sami pčelari, da se organizuju, da pokušaju da zaštite svoje proizvode i sve. Ministarstvo može putem svoje poljoprivredne inspekcije da kontroliše pčelinje proizvode na tržištu i da kažnjava one koji stavljaju falsifikovane proizvode na tržište", kaže savetnik ministra poljoprivrede Radivoj Nadlački.

Od meda je ipak važnije što pčela oprašuje 60 odsto biljnog pokrivača na zemlji, kažu pčelari.

Najveću korist od oprašivanja imaju poljoprivrednici čije su njive i voćnjaci u blizini košnica. Rod im je veći i kvalitetniji, a profit se meri stotinama evra.

Država pčelarstvo pomaže sa 720 dinara po košnici, organsku proizvodnju sa 1.008 dinara, a subvencioniše kupovinu pčelarske opreme od 50 do 65 odsto. Pčelari pozivaju na još obuhvatniji pristup, kao što je, između ostalog, formiranje sektora u okviru Ministarstva i vraćanje pčelarstva kao jednog od obrazovnih smerova u škole.