Pčelinji otrov kao lek, apel proizvođača da država omogući izvoz

U svrljiškoj opštini koja ima 8.800 košnica, najviše u Srbiji, počela je proizvodnja najskupljeg pčelinjeg proizvoda – pčelinjeg otrova, koji na svetskom tržištu dostiže cenu od čak 70.000 dolara za kilogram. U Srbiji zakonska regulativa za proizvodnju i promet tog proizvoda ne postoji, pa pčelari apeluju da država pomogne u neophodnoj administraciji.

Proizvodnjom pčelinjeg otrova koji je, po literaturi čak 30 odsto jači od otrova poskoka, Bogdanovići iz Galibabinca kod Svrljiga zaokružuju proizvodni program.

Iako je za njih novina, kažu da neće odustati jer u tome, kada država omogući izvoz, vide dobru zaradu.

"Proizvodnnja pčelinjog otrova u Srbiji je pionirski poduhvat. Veoma mali broj pčelara radi pčelinji otrov. Zakonski nisu regulisani ni proizvodnja ni promet pčelinjeg otrova", ukazuje Momčilo Bogdanović iz sela Galibabinac kod Svrljiga.

Proces proizvodnje pčelinjeg otrova traje 45 minuta. Da bi se dobio jedan gram neophodno je 15 pčelinjih društava. Računica je jednostavna ako se zna da je u jednoj košnici, odnosno društvu, između 40.000 pčela.

"Kada bi se to zakonski regulisalo, mnogo bi išlo lakše za sve nas pčelare i prodaja i plasman proizvoda jer je proizvod dosta tražen", navodi Miloš Bogdanović.

Sa ploča na kojima pčele ubodom ostavljaju lekovitu supstancu, skidaju se kristali otrova i čuvaju na temperaturi između minus 80 i 115 stepeni.

"Razvojna šansa je ovog kraja zbog same cene pčelinjeg otrova. Cena meda varira i nekada ga bude, nekada ne, a proizvodnja pčelinjeg otrova zavisi od samog pčelara koliko će on da sakupi", navodi predsednik Udruženja pčelara u Svrljigu Toplica Đorđević.

Momčilo Bogdanović objašnjava da se 24 autoimunih oboljenja u svetu uspešno leči pčelinjim otrovom.

"On je na svetskom tržištu i u svetskoj farmaceutskoj industriji odavno poznat. Bugari već 40, 50 godina uspešno prave preparate i leče pčelinjim otrovom, takođe i Rusi, Francuzi, Japanci", ističe Momčilo.

Put od dobre ideje do još bolje realizacije, ova pčelarska porodica je sama prošla. Nadaju se i zakonskoj regulativi kako im trud, kažu, ne bi bio uzaludan.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.