Divlji konji potpuno slobodni u rezervatu prirode "Zasavica"

Prvi pastuv stigao je pre deset godina iz Bosilegrada, ženka iz banatske Bele Crkve. Danas na pašnjaku Valjevac preko osamdeset domaćih brdskih konja, slobodni i samoorganizovani u četiri krda.

"Svako krdo ima svog pastuva, to je najdominantniji mužjak i on je taj koji čuva krdo, a inače dominantne su kobile koje vode krdo. Uvek prva ide kobila i vodi ostale za sobom, a pastuv je samo domaćin koji kontroliše da ne bi drugi pastuv došao da se umeša u genetiku", priča šef farme u rezervatu Zoran Nedić.

Najmlađi pastuv ima samo tri dana. Za dve godine stvaraće svoje krdo i tražiti svoje mesto uz reku Zasavicu u sremskoj ravnici. Ogradom oivičenih 300 hektara je jedino ograničenje njihove slobode.

Ovde se priroda za sve postarala – od ishrane do razmnožavanja i hlada uz grm gloga. Jedino što je čovek pridodao je arterski bunar – vodu imaju cele godine.

Topot krda ne remeti ni podolsko goveče, ni balkanskog magarca ni mangulice. U rezervatu po zakonima prirode zajedno autohtone rase kao i pre više stotina godina.

Slobodan Simić, upravnik Specijalnog rezervata prirode Zasavica, objašnjava da se autohtone rase čuvaju da bi se geni, koji su zdravi, provereni milionima godina mogli eventualno upotrebiti.

"Domestifikovane životinje iskvarenih gena, imaju određene problema i zdravstvenih itd. Da bi se ovi geni mogli uzimati i popravljati ove, da kažem promenjene životinjske vrste jer su one zdrave, otporne i da bi se to moglo u budućnosti raditi i da se ostavi jedno sećanje na te životinje koje su puno značile hiljadama godina", dodaje Simić.

Od početka godine specijalni rezervat prirode posetilo je skoro pola miliona turista. Za snimak divljih konja u trku brojni su, poštujući i osluškujući, prirodu strpnjivo čekali satima.