Učiteljska familija – prosvetno iskustvo više generacija

Dve učiteljske porodice spojila je ljubav Vesne i Miroslava, takođe učitelja, a njihova ćerka nastavila je stopama svojih roditelja, baka i deka. Svi zajedno imaju 220 godina prosvetnog iskustva. Najstariji, učitelj Žika, u prosveti se obreo slučajno i tu ostao ceo radni vek.

"Lako sam radio, voleo sam decu. Moram da kažem da u prosveti sa uspehom i zadovoljstvom mogu da rade oni koji vole decu", kaže Živan Božić, profesor istorije u penziji.

A takvi profesori se pamte, obostrane emocije su trajne.

"Kad odem kod lekara pa sretnem svog učenika, kad stojim na autobuskoj stanici pa stane vozač i kaže 'učiteljice izvolite'. To je ustvari ta naknada svega onoga što ponekad društvo ne pruži dovoljno za rad prosvetnom radniku", priča Milka Božić, učiteljica u penziji.

Profesija je, kažu, bila i ostala uzvišena i zbog uvek iste misije: probuditi u detetu ono najbolje.

"Ja sam uvek gledala na to, bez obzira kakav je uspeh, samo ga motivisati da bude radno i vaspitno dobro dete ali uključujući što više porodicu", ističe Živanka Krstić, učiteljica u penziji.

Pred drugom generacijom - stari i novi izazovi i zadaci.

"Biti učitelj u današnje vreme nije samo obrazovati decu, već znači biti i učitelj i pedagog i roditelj i psiholog, i ponekad i socijalni radnik", kaže učitelj Miroslav Krstić.

Vesna Krstić, učiteljica, kaže da joj se čini da smo još od Pestalocija svi ostali na tom putu "da uz ljubav, od ljubavi i za ljubav izgradimo pravu ličnost da se razvije glava, srce i ruka".

Taj put u učiteljskoj porodici nastavlja njihova ćerka.

"Smatram da je moj zadatak kao budućeg učitelja da sva ta znanja koja imam da iskoristim ali nekako i da budem u toku sa onim što je savremeno", kaže Katarina Krstić.

Jedini preostali školarac u učiteljskoj familiji - spreman je za sutrašnje prvo školsko zvono.

Mila će u školsku klupu, drugi za katedru, a najstariji - sa uspomenama.