Bašta umesto pijace, šta uzgajaju Šapčani?

Umesto na pijacu, Joza Šetka, svakog drugog dana, dolazi u svoju baštu.

Na terasi u centru grada, osušio je seme i na parceli od pola ara zasadio povrće, začinsko bilje i cveće. Kompostiranjem biorazgradivog kućnog i komunalnog otpada, obezbediće i humus.

"Dolazim u baštu zbog tri stvari: radi druženja, znam da voće i povrće koje ovde posejemo to i upotrebljavamo, znamo šta sejemo – znamo šta jedemo", kaže Jiza.

Na dva kilometra od centra grada, u zajedničkoj bašti, svoje parcele obrađuje dvadesetak Šapčana. Ugovor o besplatnom korišćenju potpisali su na tri godine.

"Osnovni cilj šabačke Gradske bašte jeste da predstavlja inkluzivni, socijalni i edukativni poligon. Mogu da kažem da šabačka Gradska bašta i dalje predstavlja jedinstven koncept u Republici Srbiji koji se nalazi na javnoj površini", rekao je Darko Pavlović iz Udruženja "Svetlost"

Pre nego što je dobila parcelu, Slavica Ilić nije mnogo znala o proizvodnji voća, povrća i začinskog bilja. Učila je iz knjiga i od drugih baštovana i hobi postepeno pretvorila u posao. Za sebe i svoje sugrađane priprema sirovu biljnu hranu.

"Ono što je jako važno, što sam primetila, da baštovanstvo oplemenjuje ljude, nije reč samo o zdravom načinu ishrane, već i o tome da prisustvujemo gajenju i negovanju biljaka, od samog semena pa do ploda", kaže Slavica.

Neko je doneo ašov, neko motiku a svi zajedno dobru volju i entuzijazam. Šapčani su napravili i skladište za alat i ogradu oko parcele. Pored organskog načina proizvodnje, uslov za besplatno korišćenje Gradske bašte je i da svi učestvuju u zajedničkim akcijama.