Kakvi su efekti novih mera u centrima za socijalni rad

Smena direktorke beogradskog Centra za socijalni rad - prvi je, ne i jedini odgovor na ubistva dve žene i deteta ispred institucija.

Opreznost i redovni obilasci policije, još nisu garancija bezbednosti. Dokaz je najnovija pretnja ubistvom u Zaječaru.

"Lice koje je sa prijateljem došao u Centar, kao neka pomoć tom prijatelju koji je inače imao slučaj koji se vodi u Centru za socijalni rad, on je iz te diskusije radnika Centra i lica koje je bilo u postupku, došlo je do toga da je tako odreagovao, pretio je radnici", navela je zamenica gradonačelnika Zaječara Marina Milić.

Zbog dve nedavne porodične tragedije, pod lupom su viđanja dece u prostorijama centara. U Jagodini se, kod nekih predmeta, iznova procenjuje rizik od nasilja, u Rumi i Beogradu je bilo i odlaganja.

"Trebalo je da ode da vodi decu, sva sreća pa taj Centar za socijalni rad je to prekinuo i rekao da za sada se neće otac viđati sa decom, da se ipak čekaju neke velike promene i da će u tom smislu biti realizovano, ali sada ne", kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

U prevenciji nasilja država se uzda i u Zakon o sprečavanju nasilja u porodici – od početka primene 1. juna, više od hiljadu ljudi dobilo je hitnu meru iseljenja iz stana ili zabranu prilaska žrtvi.

"Smatramo da se tu ipak radi o društvenim pojavama koje su prisutne u svim zemljama sveta. Ubistva nikada nećete moći potpuno da iskorenite, kao i mnoga krivična dela. Međutim, ovaj zakon jeste dobar put i dobar pravac ka smanjenju takvih situacija koje su se dešavale", ističe Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije.

U organizacijama koje su žrtvama nasilja često jedino utočište ističu da problem treba rešavati iz korena - uporedo sa merama protiv nasilnika, raditi i na promeni prakse u nadležnim institucijama. Na čije nečinjenje im se žrtve najčešće žale.

"Kad se obrate nadležnim institucijama ili njenu prijavu niko ne zapiše ili joj se ne veruje ili negde, na primer, kada ona dođe u centar za socijalni rad, kad policija izađe na teren, ona dobije poruku da to nije nešto strašno, da se ne radi o nasilju u porodici, da se ti slučajevi tretiraju kao porodični ili partnerski konflikti, da je ona sama kriva što se dovela u takvu situaciju, da treba da ćuti i trpi", navodi Dijana Malbaša iz Autonomnog ženskog centra.

Stanojevićeva naglašava da je potrebno da se veruje u ženin iskaz.

"Osnovno što se očekuje da će se promeniti to je upravo to da se ima poverenja u ženin iskaz, da se žena sasluša, da se veruje u ono što priča, da prosto svi oni koji rade u institucijama shvate da žene ne dolaze u institucije zato što im se neko sviđa ili ne sviđa, nego zato što im je pomoć neophodna", objašnjava Stanojevićeva.

Otuda namerava da krene i resorni ministar – posle utvrđenih propusta u dva centra za socijalni rad najavljen je pravilnik koji bi trebalo da reguliše rad centara i viđanja u kontrolisanim uslovima. Tako roditelje trenutno viđa oko 600 dece u zemlji.