Oproštaj od Cuneta

Skoro sedam decenija, Predrag Cune Gojković prenosio je lepotu naših pesama, pažljivo ih birajući i posebno ih oblikujući specifičnom bojom glasa.

"Muzici je davao jednako koliko je i bio posvećen, baš kao i svoj dati talenat – radom, trudom i melodijama oplemenio za nas i za večnost. Cune je pesma, pesma jeste bila njegov život", rekla je Merima Njegomir, urednica u RTS-u.

Izvršni direktor Muzičke produkcije RTS-a, dirigent Bojan Suđić podsetio je da je na tom istom mestu pre manje od dve godine Cunetu uručen "Zlatni mikrofon" Radio Beograda za sve što je svojim "glasom i scenskom gospodstvenošću stvarao decenijama, ostavljajući budućim generacijama pojam čistote u interpretaciji narodne muzike".

Suđić je ukazao na divljenje i ljubav koju su prema Gojkoviću osećali i oni koji su ga poznavali, ali i svi oni koje je oplemenio svojim magičnim glasom.

"Cune je bio pevač koji je svaku pesmu brusio i čistio od taloga nečistoće i nesavršenosti. Emocija, koju je prenosio, ubedljivo je utisnuta u sluh i dušu njegove ogromne publike, bezmalo svih nas", istakao je Suđić, dodavši da se Gojković seli u besmrtnike, istinski malobrojne velikane čije delo neće ostati samo u prašnjavim antologijama, jer se stopilo sa tradicijom.

Živorad Ajdačić je, ispred Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, koja je 2015. godine dodelila Gojkoviću Nagradu za životno delo, istakao da je reč o velikanu koji je srpsku kulturu proneo celim svetom, te da nema nijedne zemlje koja ne zna za Cuneta.

Ceo život posvećen lepoj pesmi i muzici 

Kompozitor Radoslav Graić rekao je da je Gojković ceo svoj život poklonio lepoj pesmi i muzici.

"Godinama smo se divili njegovom raskošnom glasu, nesvakidašnjim glasovnim mogućnostima, ogromnoj muzikalnosti i neponovljivim interpretacijama u kojima je uvek bilo i ustreptalog srca i tople balkanske duše. Sa Cunetovim odlaskom otišao je i poslednji član one nezaboravne zlatne generacije pevača Radio Beograda", primetio je Graić.

"Bio je potpuno uspešan u svim žanrovima popularne muzike, sa velikim žarom pronosio je lepotu naših pesama širom sveta i uvek se sa osmehom dečaka vraćao u svoj Beograd i toplo porodično gnezdo", rekao je Graić podsetivši na Gojkovićevo iskonsko dostojanstvo, nenametljivu gospodstvenost, zbog koje je za mnoge bio i ostao "gospodin pevač".

Graić je naglasio da nam je Gojković ostavio u amanet da čuvamo i negujemo prelepu muzičku tradiciju, da ne zaboravljamo ono što se decenijama stvaralo i volelo, uveren da će Srbija sa ljubavlju i setom čuvati uspomenu na svog dragog Cuneta Gojkovića.

Neponovljivi bard prefinjenog glasa 

Frulaš Bora Dugić smatra da "sećanje na divnog čoveka, neponovljivog barda, talentovanog u svemu čega se dohvatio, dragog prijatelja, duhovitog i šarmantnog učitelja, savetnika, elegantnog gospodina prefinjenog glasa ne može i ne sme usahnuti".

"Naš narod zna razlikovati puki zanat od vrhunske umetnosti, kao i vrhunsku umetnost od neuspelih pokušaja njene supstitucije neproverenim i sumnjivim novotarijama i klišeima koji eskaliraju baš u ovo vreme. Cune je bio brana tom žalosnom procesu zamene svile najlonom koja se vrši svakodnevno preteći da uništi srpsko kolektivno nesvesno pamćenje", rekao je Dugić.

U ime porodice od Cuneta se oprostila dugogodišnja urednica muzičkog programa RTS-a Nena Kunijević, ispričavši kako je mladi Kragujevčanin, neograničenog talenta, ušao u Kamenu salu Radio Beograda, koja je bila rasadnik talenata i kojom je stolovao nekrunisani car Vlastimir Pavlović Carevac.

"Zakoračio je u ovu salu, drhtavih nogu stao pred Cara i otpevao svoj zadatak. Kada je završio, Carevčevo gudalo se spustilo na njegovo rame. Da smo bili u Engleskoj, on bi spustio mač na njegovo rame i prozvao ga ser, ali mi smo u Srbiji i gudalo Carevčevo na Cunetovom ramenu značilo je da je Cune postao vitez tradicionalne pesme i on je to ostao tokom celog života", rekla je Kunijevićeva.

"Otišao je do Meksika, preko Španije i Italije, vratio se 'Halisko', 'O, sole mio', vratio se svojoj sevdalinki i otpevao 'Kafu mi, draga, ispeci', podigao mač janičara, poveo kolo sa lepom Marom kroz celu Srbiju dok je harmonika svirala i na kraju povratio svežinu uvelim ružama u njenim očima", podsetila je Kunijevićeva samo na neke od više hiljada pesama koje je Cune znao i pevao.

"Mogao je sve. Mogao je da bude borac, mogao je da bude kozer, mogao je da bude šarmer, mogao je da bude sve što je hteo. A on je hteo sve", dodala je Kunijevićeva.

Predrag Gojković Cune, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana. Iza sebe ostavio je neutešnu porodicu, ali i brojne ljubitelje njegovog stvaralaštva. Ipak, ukoliko bi i kolektivno sećanje generacija izbledelo, njegove pesme ušle su u istoriju.