"Gljivarenje" na Vlasini – predlog za zaštitu staništa gljiva

Predeo oko Vlasinskog jezera istražuju ovog vikenda gljivari iz Srbije i Grčke. Pronalaze, sakupljaju i klasifikuju ih po vrsti, staništu. Iako gljive više vole vlagu i kišu, a ne visoke temperature, ima ih u prirodi, preživljavaju u svim vremenskim uslovima. Stručnjaci predlažu drugačiji način zaštite gljive, ne njenog vidljivog dela, već staništa.

Krenuli su u gljivarenje u jutarnjim satima, pokrili teren ka Čemerniku, Božici, Vlasina Ridu, sredine gde preovladava i bukva i breza i bor. Ljubica iz Novog Sada i Uroš iz Kragujevca tokom potrage i uče.

"Bilo je nekih za koje smo mislili da su otrovne, ali su nam rekli da mogu posle posebne pripreme da budu lekovite, kao što je biserka ili tako", kažu Ljubica i Uroš.

U svakoj grupi bilo je iskusnih gljivara, ukazivali su na razlike između otrovnih i jestivih. Kraj Vlasine raste otrovna amanita, ali i jestive vrste iz te porodice. Ima lisičare, vrganja, brezovog truta.

Žaklina Stefanović iz udruženje "Eko Vlasina" kaže da oni pokušavaju da utiču na ekološku svest, da je to je proces i da se to se radi od malena.

"Sezona baš i nije nešto, s obzirom na dug sušni period, ali smo dobro prošli, ekipe su se sa terena vratile sa minimum 20 do 30 vrsta", kaže Sunčica Mitrović.

Na terenu su i grčki ljubitelji gljive. Sravros Zografis ponosno pokazuje gljivu romeli.

"Našli smo dosta lepih gljiva, neke su retke, neke česte, ali vrlo lepe", kaže Stavros Zografis.

Lisičarka spada u zaštićene vrste. Gljive su zaštićene po istom principu kao i ostale biljke.

"To je kao kad biste zaštitili plodove šljive, a stablo neka seče ko hoće. Tako su kod gljiva zaštićeni plodovi, a miceliju, ono telo koje živi u šumi, niko ne štiti", navodi profesor Branislav Uzelac.

Mikološki savez Srbije organizuje dodatne obuke za berače, gljivare i determinatore. U Srbiji raste oko 1.500 vrsta gljiva, a do sada je 129 naučno obrađeno.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.