Pruga Beograd–Sarajevo, nekad i sad

Od pruge uskog koloseka koja je, po završetku izgradnje 1925, povezala besputni deo zapadne Srbije sa ostatkom kraljevine, i vodila dalje, ka Sarajevu i Dubrovniku, ostale su napuštene železničke stanice, ponegde još vidljivi pružni tragovi i lepa sećanja. 

"Putovala sam do Sarajeva, na ekskurziju kad smo išli, ali to je trajalo više dana. Nije bilo ni teško, ni naporno, bilo je lepo", kaže Vera Lazić iz Beograda.

Železnica je ove vrleti učinila dostupnim, pokrenula poslove i povezala ljude. Koliko je vredela, najbolje se videlo 1974. godine, kada je ukinuta. 

"Za Biosku je voz bio sve. Kad je ukinut voz, počelo je da odumire i tako je ostala Bioska kao slepo crevo", objašnjava Dragan Simanić iz Bioske.

Obnavljanjem 13,5 kilometara Ćirine pruge, posle četvrt veka, oživela je Šarganska osmica, a s njom i čitav mokrogorski kraj.  

Mokrogorcima su se nada i čekanje ipak isplatili. Zahvaljujući turističkoj pruzi Šarganska osmica, a potom i Drvengradu na Mećavniku, Mokra Gora je izbegla sudbinu mnogih drugih, sada pustih mesta na nekadašnjoj, sarajevskoj pruzi.

Mokra Gora godišnje ugosti oko 200.000 turista, a oko 80.000 je onih koji se provozaju Ćirinom trasom. Ove godine, planira se i nastavak putovanja, do Višegrada – grada Andrićevog detinjstva i čuvenih mašinovođa, koji su se sa Ćirom preselili u nezaborav.

"Sećam se, od Čukarice do Sarajeva 331 tunel. Tunele, znam svaki koliko je metara. Ta čuvena 'Osmica', o kojoj se sad stalno priča, dok sam ja bio mašinovođa i vozio, i dok smo se gušili po tunelima, nju nikad niko nije spomenuo", kaže Vićentije Mijadžević iz Višegrada.

Planovi rekonstrukcije pruge od Beograda do Sarajeva odnose se na trasu preko Valjeva i Zvornika, ali svejedno najavljuju da se ono dobro iz prošlosti može ponoviti. I druge, obnovljene deonice, makar i u turističke svrhe, potvrđuju da od pruga, koristi ipak ima.

Obnavljanje pojedinih deonica, makar i u turističke svrhe, poput "Šarganske osmice", potvrdilo je da pruga, često, znači život.