Koliko su hosteli sigurna utočišta za migrante bez papira?

Hosteli su bili utočište migrantima koji su boravili u Srbiji, a nisu želeli u prihvatne centre. Ipak, pokazalo se da su i zgodno mesto na kojem bi krijumčari smeštali one koji su, mimo zakona, želeli dalje.

"Mnogi hosteli za veće naknade su izlazili u susret ovim ljudima pa su ih držali ilegalno. I dan danas na terenu uviđamo da dosta ljudi boravi u tom sistemu hostela. Kada vi držite nekog ilegalno neprijavljenog, vi ne znate ko je kod vas, ko ga je doveo, da li je ta osoba u nekom lancu trgovine ljudima, krijumčarenja, da li je neka žrtva, isto tako ne znate da li tu postoji droga, kriminal", objašnjava Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Da migranti i danas pokucaju na vrata, tražeći utočište, potvrđuju vlasnici hostela i dodaju da ih baš zbog toga, policija češće posećuje.

"Ono što je bitno to je da imaju uredne papire, uglavnom nemaju tako da ne možemo da ih primimo i da ih ugostimo. Uredni papiri podrazumevaju da imaju dozvolu za boravak u našoj zemlji", kaže Zorica Jovanović. 

Poslovanje oko 120 hostela u prestonici, ali i apartmana koji se izdaju na dan, kontroliše turistička inspekcija. Proveravaju, kažu redovno, ali i po dojavi - nenajavljeno.

"Imali smo slučaj u jednoj prilici da gosti nisu bili prijavljeni. Svakako da je tada pokrenut prekršajni postupak protiv tog hostela i odgovornog lica. Ono što bih istakla to je da su oni dužni da prijave strance MUP-u i Upravi za strance", ističe Sonja Podunavac iz Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Turistički inspektor Radojica Svorcan kaže i da su hosteli zainteresovani za bezbednost i imaju uvek nekog čoveka koji vodi računa o ljudima.

"Imaju kamere koje imaju ulaske-izlaske, evidentiraju svakoga ko dođe", objašnjava Svorcan.

Prema Zakonu o strancima, za one koji omoguće nezakonit boravak stranih gostiju kazna je od 100.000 do 500.000 dinara.