Psiholozi: Promeniti način viđanja dece u centrima

"Ne mogu da preporučim represivne mere, mislim da bi dodatna edukacija zaposlenih u Centru, kao i formiranje posebnih timova koji bi se bavili isključivo problematikom kontrolisanog viđanja bili rešenje da se ovo nikada ne ponovi", navodi Ana Najmanova.

Ubistvo žene i deteta ispred Centra za socijalni rad u Rakovici šest dana nakon ubistva žene u novobeogradskom Centru ona vidi pre svega kao ličnu i porodičnu tragediju, a ne gest koji je uperen protiv institucija.

"Maksimalna isfrustriranost, emocionalna napetost i visok nivo agresivnosti koji je sigurno bio uperen protiv svake vrste poštovanja pravila i procedura koje nameću institucije sa kojima nasilnik mora da sarađuje, stvara situaciju gde lako dođe do stanja agresije i besa koji se usmerava ka drugima, a nekada i ka sebi", kaže socijalista medicinske psihlogije-sudski veštak.

Dodaje da ubica ne planira mesto na kome će počiniti zločin jer je u stanjima tolikog besa i agresije nemoguće racionalno razmišljati.

"Ta agresija se ne zaustavlja lako, i kao što smo videli bila je usmerena na samog počinioca u prvom slučaju, a u drugom i na dete. Počinitelj tada ne vlada sobom i situacijom, deca često budu 'kolateralna'' šteta"', navodi Najmanova.

Smatra da predlog za uvođenjem obezbeđenja u centre nije nešto što može zasigurno da reši probleme.

"Teško da obezbeđenje može da predvidi bilo šta, jer navala besa se dešava u sekundi, to ne može da se kontroliše. Ni represivne mere nisu rešenje, jer su u pitanju ljudi koji ne žele da poštuju pravila koja ima se nameću i otporni su na sve vrste psihoterapijske pomoći i mogućnosti da se promene ", ocenjuje Najmanova.

Istovremeno psiholog Zoran Musterović skreće pažnju i na odgovornost medija pri izveštavanju o ovakvim slučajevima.

Smatra da su mediji senzacionalističkim izveštavanjem o ubistvu majke troje dece ispred Centra za socijalni rad na Novom Beogradu pre sedam dana na neki način trasirali put da dođe i do ovog drugog zločina u Centru u Rakovic.

"Pripremljena je atmosfera u društvu kako čovek sam treba da razreši spornu situaciju, a ne institucije, jer su one navodno nesposobne i nemoćne, što kod psihički nestabilnih osoba podstiče agresiju i na neki način im šalje poruku da oni treba sami da reše 'tu stvar'", objašnjava Musterović.

Skreće pažnju da socijalni radnici nisu i ne mogu biti obebeđenje i bodigardovi.

"Oni prisustvuju i nadgledaju viđanje deteta sa jednim od roditelja, ali posle izlaska iz kancelarije oni ne mogu da kontrolišu dalju situaciju, kada frustracija i nagomilani bes možda još tokom susreta u centru eskaliraju u novu svađu i pokrenu lavinu", navodi Musterović.

Istovremeno upozorava da urušavanje ugleda i autoriteta insttitucija u javnosti, podstiče nasilnike da misle da sami treba da reše problem.