Oko 15 milijardi evra za zaštitu životne sredine u narednih 20 godina

Prema ocenama Evropske komisije Srbija je u domaće zakonodavstvo prenela 98 odsto EU direktiva, više nego i jedna zemlja Zapadnog Balkana. Međutim, još će mnogo "vode proteći rekama" dok se to bude videlo u praksi. Za sada, Južnu Moravu i dalje zovu "Tužna Morava", a tako bi se mogle nazvati i mnoge druge reke, jer smeće umesto da se prikuplja i prerađuje, završava u prirodi.

"Što se tiče sprovođenja svega što budemo hteli, inspekcijska služba je neobično važna, njoj nedostaje oprema, nedostaju ljudi, kapaciteti, deo obučenosti, moraće drugačije da se pristupi poslu", navodi Goran Trivan ministar za zaštitu životne sredine.

U sledeće dve decenije biće potrebno između 10 i 14 milijardi evra za zaštitu životne sredine, najviše za prečišćavanje voda.

Ministar je rekao da će deo tog novca uložiti država, a deo međunarodna zajednica i strani investitori.

Istakao je da je privreda glavni nosilac i investitor u oblasti zaštite životne sredine ali i njen najveći zagađivač.

"Privreda nema para. Svesni smo stanja u privredi ali i odgovornosti koje ona ima kada je u pitanju zaštita životne sredine", istakao je Trivan na skupu u Privrednoj Komori Srbije, na kojem su predstavljene pregovaračke pozicije za poglavlje 27, u okviru okruglog stola "Životna sredina i klimatske promene - Obaveze industrije u procesu pristupnih pregovora u poglavlju 27".

Ocenio je da se ogroman novac mora uložiti kako bi se ona dovela u red i sačuvala. 

"Mislim da ćemo dosta uspešno ići, naročito u upravljanju otpadom. Otpadne vode su deo koji je delikatniji, teži je pre svega zato što traži više novca a tehnologije su već poznate. Takođe, postoje rešenja i mislim da ćemo za godinu, dve dana moći da kažemo da smo napravili značajan pomak", rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, važno je da je prepoznat značaj osnivanja samostalnog ministarstva zaštite životne sredine jer se ta oblast desetinu godina "oseća kao 13. prase".

Najveći teret na privredi i industriji

Najviše otpada završava na divljim deponijama. Reciklira se oko 10 odsto upotrebljenih proizvoda, dok se u nekim zemljama prerađuje do 90 odsto otpada.

"To je korist od evropskih integracija, zdrava životna sredina, čiste vode u rekama, smetlišta ili đubrišta koja su uređena po uzoru na evropska ili pak uvođenje sistema reciklaže - ne trebaju nam zbog članstva u EU", navodi Tanja Miščević šefica pregovaračkog tima za pristupanje EU. 

Ističe da je u toku izrada pregovaračke pozicije, odnosno planova i tranzicionih perioda za Poglavlje 27 i da se to radi "pažljivo, obazrivo i bez žurbe".

Kako je navela, Srbija je jedina država koja je otvorila poglavlje bez dodatnih uslova i istakla da je privreda važan akter u daljem procesu.

Šefica Pregovaračkog tima za pristupanje EU nije mogla da precizira koliko će novca biti potrebno da se investira u ekologiju ali je navela da će za vode i reciklažu biti potrebno potrebno najviše vremena da se usklade sa evropskim standardima.

Izdvajanje za zaštitu životne sredine iz BDP-a je 10 do 20 puta manje nego u zemljama EU. Privreda će podneti čak 80 odsto ukupnih troškova evroekološke integracije, ali će korist, kako se procenjuje, biti dvostruko veća i to u jačanju kokurentnosti za izlazak na međunarodno tržište.

Predsednik Priredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da su pred srpskom privredom veliki ekološki zahtevi i da predstoji veliki posao.

"Naše kompanije moraće svoju proizvodnju i poslovanje u potpunosti da usklade sa savremenim ekološkim zahtevima. Uvođenje novih procedura i tehničkih zahteva, novih standarda za procese i proizvode, prelazak na čiste tehnologije. Privreda i industrija podneće najveći teret u u ovoj oblasti", navodi Čadež. 

Kako je naveo, Srbija je podigla kapacitete i regulativu u ovoj oblasti ali da ono što piše u zakonu treba i u praksi da zaživi.