Čamdžija iz "sela na sedam Dunava"

Đuri Rangu iz Bačkog Monoštora nisu potrebni projekti, već samo kvlitetno hrastovo drvo i dobar alat. Po struci je elektrozavarivač, a ljubav prema starom zanatu nasledio je od oca.

"Pošto je iznenada preminuo, ostali su neki čamci kaparisani i ja sam se ponudio da ispunim dogovoreno – i tako je krenulo, jedan, pa drugi. U međuvremenu je došao i treći, četvrti", priča Đura Rang.

Svaki njegov čamac je unikat, a izrađivao je razne – od ratnih brodića šajki do krevet-čamca.

"Nije bilo prostora da se unese u stan, na prvom, drugom spratu. Kroz vrata ne može, kroz prozor ne može. Ja sam predložio da ga preseku na pola po dužini i onda da ga sastavljaju šrafovima", kaže Đura Rang.

Do pre desetak godina godišnje je pravio i do sto čamaca. Danas za trećinu manje.

"Bukvalno preživljavam. Mali ljudi nemaju para. Oni što imaju, oni ne kupuju čamce za 200 evra, oni kupuju jahte za daleko više", kaže Rang.

I u "selu na sedam Dunava", kako meštani zovu Bački Monoštor, jer ima sedam mostova, čamci su postali retkost, tvrdi ovaj zanatlija.

"Danas samo za pecaroše i malo rekreativce da se provozaju, a inače za drugo ne. Pre su prevozili drva za ogrev, stoka je bila po šumi, trgovina je išla preko sa Hrvatskom", seća se Đura Rang.

Za 16 godina rada Đura Rang napravio je više od hiljadu čamaca. Gotovo da nema reke, jezera ili kanala u Vojvodini kojim ne plovi njegov čamac. Ali ne samo u Vojvodini.

"Pokrivena je dosta Srbija, zatim Mađarska, Hrvatska, Holandija, Austrija", hvali se Đura Rang.

Neostvarena želja mu je da napravi čamac bez vesla ili motora i da se otisne Dunavom. Do tada nema mnogo vremena za odmor, pa se nakon ove vožnje ponovo vraća u radionicu.