"Potrebno da Skupština razmatra izveštaj Ombudsmana"

Janković je na skupu "Ključni nalazi iz godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2016. godinu" podsetio da parlament nije razmatrao izveštaje Ombudsmana ni za 2014. i 2015. godinu, ističući da bi skupština kao primer ostalima morala da postupa zakonito.

"Neophodno je da skupština što pre razmatra izveštaj, prvo na odborima, a zatim i na plenarnom zasedanju", rekao je Janković, navodeći da se često postavlja retoričko pitanje – zašto Zaštitnik građana kritikuje, kada ima dobru platu, što, kako kaže, pokazuje da se ne razume suštinska uloga Ombudsmana.

Kako je rekao, Zaštitnik građana je dužan da ukazuje na nedostatke u radu organa javne vlasti i da doprinosi budućem postupanju i dodao da će se truditi da doprinese da vlast onda kada je loša ne bude loša, a kada je dobra – da bude još bolja.

Naveo je da je kao plod nerazumevanja u 2016. godini održan trend umanjenja uloge Zaštitnika, kroz osporavanje rada putem medijske kampanje, a izostala je i propisana saradnja pojedinih državnih organa sa tom institucijom.

Janković, međutim, navodi da ohrabruje to što su državni službenici i većina rukvodilaca u upravi održali dobar nivo saradnje sa Zašitnikom, te da je opstala svest o unapređenju položaja svih građana.

"Međutim, umesto da se ojača položaj Zaštinika, tokom 2016. započete su aktivnosti ka smanjenju njegove nadležnosti. Najavljeno je uvođenje posebnog Ombudsmana za zaštitu prava deteta. Apsurd je da se organi vlasti čija je dužnost da obezbede zaštitu zalažu za uvođenje boljeg mehanizma koji njih treba da kontroliše. Unapređenje prava se postiže unapređenjem rada organa vlasti", rekao je Janković.

On naglašava da se poštovanje ljudskih prava i vladavina prava moraju prihvatiti kao neosporne vrednosti za koje se Srbija opredelila.

Vršilac funkcije Zaštitnika građana ponovio je da je u izveštaju za 2016. godinu navedeno da je u Srbiji zabeležena nepovoljna ekonomska situacija i nedostatak pravne sigurnosti, te da aktivnosti na unapređenju opšteg stanja još nisu dale rezultate.

Najviše su se, kaže Janković, kršila socijalna i ekonomska prava, dodajući da se trećina žalbi prošle godine odnosila na lošu upravu, na njen neblagovremen rad i nemaran odnos prema poslu i pogrešnu primenu prava.

"Ukazali smo da su posebno ranjivi bili siromašni, deca i mladi, stariji, žene, žrtve nasilja, pripadnici LGBT, pripadnici nacionalnih manjina, pre svega Romi, oboleli od teških bolesti, izbeglice i drugi migranti, ali i organizacije i pojedinci koji su zagovornici ljudskih prava", naveo je on.

Po pitanju slobode izražavanja i stanja u medijima, Zaštitnik je konstatovao da se stanje nije promenilo u odnosu na 2015. godinu.

Dodao je da se reforma javne uprave zadržala na konceptu i da nije doživela otelotvorenje u praksi, te da se nije odgovorilo ključnom izazovu, profesionalizaciji, depolitizaciji i racionalizaciji zaposlenih.

Janković je istakao da u Srbiji postoji visoka stopa nezaposlenosti, da su primanja niska, najniža u regionu, te da su se građani najčešće obraćali Zaštitniku zbog nepovoljnog položaja kod poslodavaca, neuplaćenih doprinosa, rada na crno.

Dodao je da jos uvek nije donet zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a da i dalje postoji barijera u pristupu pravdi prema materijalno ugroženom stanovnistu i grupama.

Zamenica Zaštitnika građana Gordana Stevanović navela je da je država zabeležila napredak u normativnom delu, podsetivši da su izmenjeni određeni zakoni, između ostalog Krivični zakonik.

Kao korak napredak navela je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ali je ukazala da su i ranije postojali propisi po kojima su nadležni organi mogli da reaguju, te da je u 12 slučajeva femicida utvrđeno da je bilo propusta u radu službenika.