Deca migranti u Srbiji će tokom leta nadoknađivati gradivo

Desetogodišnja Mahna Osmani je tek mesec dana delila klupu sa vršnjacima iz Beograda, a već je na raspustu. Dok su njeni drugari prelazili iz jednog u drugo polugodište, ona je sa porodicom iz Avganistana putovala iz zemlje u zemlju.

"Sviđa mi se da učim u Srbiji matematiku, fiziku, engleski, a najinteresantniji mi je srpski", kaže Mahna.

Engleski je savladala prelazeći iz jednog u drugi izbeglički kamp. U Krnjači uči, družeći se.

Mahna kaže da je u školi crtala, učila i gledala crtane filmove. Poslednjeg časa u Avganistanu se ne seća.

"Verovatno će od septembra svi ići u školu, tako da ćemo tokom leta da ih pripremamo. Neki su već spremni za školu mada nikada nisu išli, tako da je jako bitno da se pripreme", objašnjava Milica Nenadović iz psihosocijalnog tima Kamp "Krnjača".

Po uputstvu Ministarstva prosvete, trebalo bi da se pripremaju i škole da na jesen prime sve zainteresovane azilante. Mnogi roditelji ne žele da pošalju decu u srpske škole, nadajući se nastavku puta.

"Sve vreme se radi na neformalnoj vrsti edukacije gde se deca sve vreme pripremaju, uče jezik, drže se, da kažem, u nekoj vrsti školske kondicije da se, ako roditelji ipak odluče, uključe u formalni sistem obrazovanja", tvrdi državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Nenad Ivanišević.

Plan za raspust u većini prihvatnih centara ima i Unicef. Da deca kroz zabavu nastave da uče srpski i engleski, matematiku, ali i veštine komunikacije – kako da se snađu u novoj sredini.

Spremaju se i deca u Preševu. Za njih do sada, osim radionica u prihvatnom centru, nije bilo škole, pa ni raspusta.

"Treba da vidimo gde su njihove praznine u znanju, da to popunimo u toku leta, da nauče srpski i šta se od njih očekuje", kaže Ljiljana Došen iz "Save the children".

Jovana Vinčić iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže da je za decu promena i to što u školu zajedno idu dečaci i devojčice.

"Imate decu koja su išla samo u škole za devojčice ili za dečake i pitanje je kako sada tu postaviti granice. Imali smo devojčicu koja kaže – ali on ni ne zna da ja ne smem da imam dečake drugare", dodaje Vinčićeva.

U kampu u Bogovađi, korak u obrazovanju hvataju grupe različitog uzrasta, od predškolskog do srednjoškolaca.

"Postoji težnja ka strukturi i učenju stranih jezika dok s druge strane postoji težnja ka slobodnim aktivnostima, kreativnim radionicama koje su deci neophodne kako bi nastavili da se razvijaju neometano", kaže Gordana Vukašin.

Mahna iz Avganistana na raspust je otišla s prvom diplomom iz Srbije – sa RTS-ovog krosa.