Obeležen Dan Biblioteke SANU

Pozdravljajući prisutne u Svečanoj sali, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić je rekao da slave rođendan Biblioteke na koju su ponosni, koja čuva bisere i koja ima osećaj da nije bitno samo čuvati nego i promovisati, ukazati, izložiti svetlosti dana.

"Čestitajući današnji rođendan, želim sve uposlene na čelu sa Mirom Vuksanovićem da zamolim da energiju, sa kojom su nas obasipali svih ovih godina, da nekako uspeju da očuvaju. Ako Srpska akademija nauka i umetnosti ne bude ta koja će čuvati reč iskazanu na jeziku koji nam je dat rođenjem, ne znam koja druga ustanova može u punoj meri da odgovori tom zadatku", naglasio je Kostić i dodao da je jako bitno da se sećamo onih ljudi koji su nas obogaćivali u vekovima iza nas.

Naglasio je da će pokušavati da skrenu pažnju na neke po malo zaboravljene ličnosti koje su krojile naš osećaj za lepotu jezika, svoje stilske figure, stihove ugrađivali u kolektivno nesvesno, poput Veljka Petrovića kome je posvećen ove godine Dan Bibloteke SANU, ali i Ive Andrića i Stojana Novakovića kojima će Akademija posvetiti posebne programe tokom 2017.

Upravnik Biblioteke SANU akademik Miro Vuksanović podsetio je u izjavi Tanjugu da je pre 175 godina Dimitrije Tirol poklonio prve knjige tadašnjem Društvu srpske slovesnosti, današnjoj Akademiji, i od tada se razvijala Biblioteka koja danas ima milion i po štampanih i elektronskih publikacija.

"Mi po tradiciji ovaj dan posvećujemo nekome od najzaslužnijih akademika iz bogate istorije i povodom pedesetogodišnjice smrti ove godine je to Veljko Petrović - izuzetan pesnik, pre svega rodoljubivi pesnik, pripovedač za koga je utvrđeno da je posle Ive Andrića napisao najviše antologijskih pripovedaka, pisac Ravangrada kako je nazvao svoj Sombor u kojem je rođen", istakao je Vuksanović.

Naglasio je da je Veljko Petrović i kao istoričar umetnosti i kao esejista i kao novinar i kao direktor Radio Beogrda i kao direktor Muzeja kneza Pavla, današnjeg Narodnog muzeja, svuda ostavio takve tragove da se moramo vraćati takvom čoveku i takvim ljudima jer tako uspostavljamo vezu sa našom tradicijom i znamo da stojimo na črvrstim temeljima.

Biblioteka SANU ustanovljena je 7. novembra 1841. godine, a počela je da radi 14. juna 1842.

Godišnje razmenom, poklonima i kupovinom nabavi oko 8.000 publikacija.

Zbirku starih i retkih izdanja čini 3.500 naslova, među kojima su dva unikata i dve inkunabule.

U 40 posebnih biblioteka čuva se 50.000-ak publikacija, a među njima su i knjige iz Vukove biblioteke i legati akademika dostupni posetiocima.

Njenu fototeku čini 10.000 fotografija članova SANU i njenih prethodnica, a elektronska obrada publikacija započeta je 1990.

Preko projekta KoBSON u Biblioteci je dostupno više od 35.000 stranih naučnih časopisa i knjiga u elektronskom obliku.

Na Tribini Biblioteke, koja je pokrenuta 1991. godine, prikazuju se nove knjige akademika i nova izdanja SANU i njenih instituta.