Kako države da se bore protiv sajber napada

Najbolji stručnjaci za sajber bezbednost koji su ikada posetili Beograd, dele savete kako da se zaštitimo kao država. Nameće se pitanje kako oni štite sebe, kakvi su im lične šifre za mejl.

Ističu da ne mogu to da kažu, ali da koriste mnogo različitih karaktera kao i da lozinku menjaju često.

Da bi internet postao sigurnije mesto, u tome svi moraju da učestvuju i sve mora da se promeni.

Rami Efrati, bivši šef sajber biroa u izraelskoj vladi smatra da je potrebno stvoriti i novi ekosistem koji će činiti akademska zajednica, lokalne samouprave, vojska, industrija - svi zajedno. "Mislim da je to moguće i kod vas u Srbiji", dodaje Efrati.

Baš takvu saradnju predviđa je Strategija o informacionoj bezbednosti do 2020. koju je donela Vlada Srbije.

Državna sekretarka u Ministarstvu telekomunikacija Tatjana Matić da taj dokument podrazumeva saradnju sa međunarodnim organizacijama, sa NVO, sa akademskom zajednicom u cilju razvoja i povećanja ne samo svesti o značaju inoframacione bezbednosti, već i radi stvaranja takvih platformi.

"One pokazuju da je moguće javno privatno partnerstvo i da je to jedan od modela koji ćemo u Republici Srbiji razvijati", navodi Matićeva.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio kaže da je to veoma važno pitanje za državu kao što je Srbija, jer je na internetu danas 99 odsto kompanija i 65 odsto stanovništva, ističući da ta brojka ubrzano raste.

Ni privrednog razvoja nema bez interenta, ali mreža može da bude i gas i kočnica.

"Informacione-komunikacione tehnologije su povećale produktivnost i efikasnost u ekonomiji, ali isto tako vidimo da je sve više ometanja onlajn usluga, krađa", sajber kriminala", kaže savetnica nekadašnjeg predsednika Sad Baraka Obame za sajber bezbednost Melisa Hatavej.

Hatavejova upozorava da to negativno pogađa bruto domaće proizvode država, ističući da su za to najodgovornije vlade.

"Četvrta Ženevska konvencija doneta je 1949. godine kako bi se civili zaštitili tokom rata. Verujemo da sada treba doneti Ženevsku konvenciju u digitalnom prostoru", smatra regionalni direktor "Majkrosofta" Georgi Randelov.

Pre nego što politički prostor ne preuzmu hakeri. Ako već nisu.

Laura Galante, stručnjak za sajber bezbednost napominje da hakeri mogu da pobede na izborima.

"Na poslednjim izborima u Americi imali smo slučaj da su hakovani mejlovi Hilari Klinton, a onda su ih mediji objavili i prikazali je kao lošu osobu, ili kako god da su je opisivali. To je imalo veliki uticaj na tok kampanje", podseća Galanteova.

Posle toga je Hilari Klinton sasvim sigurno promenila šifru za imejl, baš po savetima stručnjaka sa početka ove priče.