Vremeplov (6. jun 2017)

Slavni ruski književnik Aleksandar Sergejevič Puškin rođen je u Moskvi na današnji dan 1799. godine. Mnogi ga smatraju najboljim ruskim pesnikom i ocem moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti popularne u zapadnoj Evropi. Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu. Decembra 1825. godine, u Sankt Peterburgu su se održali protesti i kod puno učesnika su pronađene Puškinove pesme. Iako on sam nije učestvovao u protestima, spalio je sav materijal za koji je smatrao da može da ga kompromituje. Puškin je 1826. napisao peticiju za puštanje na slobodu i nakon prijema kod cara Nikolaja je pušten. Car Nikolaj je odlučio da postane cenzor Puškinovih dela. Iako je dobio de jure slobodu, Puškin nije dobio slobodu kretanja i pisanja. Godine 1829, upoznao je Nataliju Gončarevu, kojom se i oženio 1831. Dve godine kasnije, Puškin je proglašen za kamerjunkera. U pitanju je dvorski čin koji se obično dodeljuje mladim aristokratama. To je uvredilo Puškina, između ostalog, zato što je verovao da mu je taj čin dodeljen da bi njegova supruga mogla da odlazi na dvorske balove. Godine 1837, Puškin je izazvao D'Antesa na dvoboj, zbog sumnje da je flertovao sa njegovom suprugom. Prvi metak je opalio D'Antes i pogodio Puškina u stomak. Ovaj se uhvatio rukom za ranu i pao napred u sneg. Rukama se pridigao na kolena, uperio pištolj i pokušao da opali. Međutim, pištolj je bio pokvašen, te je Puškin zatražio da zameni pištolj, što mu je i dozvoljeno. Opalio je, ali je metak je samo okrznuo D'Antesa. Puškin je ubrzo prenet u krevet, gde je doktor pokušao da mu sanira ranu. Ipak, preminuo je dva dana kasnije, 1837. godine, u Petrogradu.  

Prva filmska projekcija u Beogradu održana je 6. juna 1896. godine u kafani "Zlatni krst" na Terazijama, današnjem "Dušanovom gradu". Pred začuđenim i zadivljenim posetiocima, prikazivanje su organizovali gosti iz Francuske Andre Kar i Žil Žiren, saradnici braće Limijer. Bila je to ujedno prva filmska projekcija na Balkanu. Taj datum Jugoslovenska kinoteka obeležava kao svoj dan. Sa više od 82 hiljade kopija filmova, Jugoslovenska kinoteka je jedna od najbogatijih u svetu. Sakupljeni i sačuvani materijal od ogromnog je značaja ne samo za domaću i svetsku kinematografiju, već i za sveukupnu kulturnu baštinu Srbije i sveta.  

Branislav Kojić, arhitekta, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, akademik rođen je 1899. godine u Smederevu. Projektant, profesor, veliki poznavalac i pobornik očuvanja graditeljskog nasleđa, Branislav Kojić je svojim svestranim radom obeležio značajno razdoblje novije srpske arhitekture. Njegov životni i stvaralački put najbolje objašnjava izjava iz jednog intervjua: "Mene istorija interesuje radi današnjice i radi budućnosti, više nego radi prošlosti". Đak francuskog liceja u Poatjeu i srpske gimnazije u Nici, Kojić je studirao na Umetničkoj školi u Parizu, a nakon završetka studija zaposlio se na Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevina Srbije. Sa suprugom Danicom, takođe arhitektom, 1928. godine osnovao je privatni projektantski biro, a sa Milanom Zlokovićem, Janom Dubovijem i Dušanom Babićem, Grupu arhitekata modernog pravca. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu predavao je predmet. Projektovanje privrednih i industrijskih zgrada. Među Kojićevim najuspelijim delima izdvajaju se: Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić" na Malom Kalemegdanu, Hirurško - urološka klinika u Beogradu, Studentski i Dečji dom u Skoplju, Planinarski dom na Kopaoniku i Palata lista "Vreme"(danas zgrada "Borbe") na Trgu Nikole Pašića. U oblasti naučnoistraživačkog rada, Kojić je proučavao balkansku profanu i seosku arhitekturu, a bavio se i problemima regionalnog i prostornog planiranja. 

1599. - Rođen Dijego Velaskez, španski slikar
(Sevilja, 06. 06. 1599 - Madrid, 07. 08. 1660)

1606. - Rođen Pjer Kornej, francuski književnik
(Ruan, 06. 06. 1606 - Pariz, 01. 10. 1684)

1683. - U Oksfordu otvoren prvi javni muzej u svetu - "Ešmolien"

1769. - Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin) prerastao u grad

1812. - Rođen Ivan Aleksandrovič Gončarov, ruski književnik
(Simbirsk, 06. 06. 1812 - Petrograd, 27. 09. 1891)

1840. - Pojavio se prvi poštanski žig u Srbiji, tzv. "uokvireni Beograd"

1875. - Rođen Tomas Man, nemački književnik, nobelovac
(Libek, 06. 06. 1875 - Cirih, 12. 08. 1955)

1883. - Počela izgradnja železničke stanice u Beogradu

1888. - Umro Mita Popović, književnik
(Baja, 03. 07. 1841 - Budimpešta, 06. 06. 1888)

1896. - Umro Milan Jovanović - Morski, lekar i književnik
(Jarkovac, 24. 04. 1834 - Beograd, 06. 06. 1896)

1903. - Rođen Aram Hačaturijan, gruzijski  kompozitor
(Tbilisi, 06. 06. 1903 - Moskva, 01. 05. 1978)

1906. - Rođen Nemanja Vurdelja, neuropsihijatar, profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu
(Ličko Petrovo Selo, 06. 06. 1906 - Novi Sad, 25. 05. 2004)

1915. - Rođena Divna Đoković, pozorišna glumica, pedagog i operska pevačica
(Livno, 06. 06. 1915 - Beograd, 14. 01. 2005)

1924.  -  Rođen Vojislav Korać, arhitekta, istoričar umetnosti, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, direktor Instituta za istoriju umetnosti, akademik
(Debelo Brdo, 06. 06. 1924 - Beograd, 29. 10. 2010)

1928. - Rođena Ksenija Jovanović, pozorišna, filmska i TV glumica
(Sarajevo, 06. 06. 1928 - Beograd, 01. 12. 2012)

1933. - U Nju Džersiju je otvoren prvi auto bioskop, mogao da primi 400 automobila

1942. - Rođen Blejk Bejker Kaningem, američki muzičar, član grupe Džeri Li Luisa
(06. 06. 1942 - Memfis, 14. 10. 2012) 

1944. - Počela operacija "Overlord" - iskrcavanje anglo - američkih trupa u Normandiji u Drugom svetskom ratu

1946. - Umro Gerhard Hauptman, nemački književnik, nobelovac
(Obersalcbrun, 11. 09. 1862 - Agnetendorf, 06. 06. 1946)

1948. - Umro Luj Limijer, francuski naučnik, sa bratom Ogistom tvorac prve filmske kamere
(Bezanson, 05. 10. 1864 - Bandol, 06. 06. 1948)

1956. - Rođen Bjern Borg, švedski teniser, svetski šampion
(Sedertalje, 06. 06. 1956)

1961. - Umro Karl Gustav Jung, švajcarski psiholog i psihijatar
(Kesvil, 26. 07. 1875 - Kisnaht, 06. 06. 1961)

1973. - Umrla Rajka Borojević, književnica, osnivač "Dragačevske zadruge"
(Pješivac, 21. 05. 1913 - Beograd, 06. 06. 1973)

1976. - Rođen Vlado Georgiev, muzičar
(Dubrovnik, 06. 06. 1976)

2005. - Umro Dragomir Popnovakov, književnik, bibliotekar "Matice srpske"
(Turija, 1938 - Čurug, 06. 06. 2005)

2005. - Umrla En Benkroft (Ana Marija Italijano), američka filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a
(Njujork, 17. 09. 1931 - Njujork, 06. 06. 2005)

2008. - Umrla Vera Lubarda, slikarka, supruga slikara Petra Lubarde
( - Beograd, 06. 06. 2008)

2009. - Umro Zoran Purešević, dipl. politikolog, novinar, glavni urednik TV Šabac, direktor IP  "Glas Podrinja", osnivač "Šabačke revije"
(Donje Crniljevo, 28. 12. 1958 - Beograd, 06. 06. 2009)

2011. - Umro dr Dragoslav Jeremić, fizikohemičar, profesor i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu
(Leskovac, 1929 - Beograd, 06. 06. 2011)

2012. - Umro Vladimir Krutov, sovjetski hokejaš, svetski i olimpijski šampion
(Moskva, 01. 06. 1960 - Moskva, 06. 06. 2012)

2012. - Umro Nemanja Nešić, veslač, reprezentativac
(Smederevo, 15. 05. 1988 - Smederevo, 06. 06. 2012)

2013. - Umro Tom Šarp, britanski književnik
(London, 30. 03. 1928 - Ljafrank, 06. 06. 2013)

2013. - Umrla Ester Vilijams, američka filmska glumica i plivačica, svetska rekorderka
(Los Anđeles, 08. 08. 1921 - Los Anđeles, 06. 06. 2013)

2015. - Umro Oto Terteli, kajakaš, prvak Jugoslavije
(1963 - Adorjan, 06. 06. 2015)

2015. - Umro Pjer Bris (Pjer Luj Baron de Bris), francuski glumac, slavni "Vinetu"
(Brest, 06. 02. 1929 - Pariz, 06. 06. 2015)

2015. - Umro Sergej Šarikov, ruski mačevalac, dvostruki olimpijski šampion
(Moskva, 18. 06. 1974 - Moskva, 06. 06. 2015)

2016. - Umro Viktor Ljvovič Korčnoj, sovjetski šahovski velemajstor
(Lenjingrad, 23. 03. 1931 - Ženeva, 06.06.2016)