Bodroža: Nije fraza, umetnici moraju da grade mostove

Osim Armonda Morine u debati koja se bavila iskustvima u pronalaženju modela saradnje između kosovskih i umetnika iz centralne Srbije učestvovali su i vizuelna umetnica Fitore Beriša, pisac Saša Ilić i reditelj Stevan Bodroža.

Morina je rekao da politika svakako mora biti odstranjena sa univerziteta na Kosmetu i u Srbiji kako mladi ljudi ne bi morali da razgrađuju barijere koje ona nameće u uspostavljanju različitih modela komunikacije.

"Mi na Balkanu bolje komuniciramo sa ljudima iz zemalja koje su daleko od naših granica nego sa komšijama. Dijalog nam je neophodan da bismo razvijali društva u kojima živimo. Jednom za svagda moramo prevazići razlike koje nas skupo koštaju. Zadatak umetnika je između ostalog da pospešuju dijalog među ljudima, jer samo na taj način je moguće rešiti probleme", rekao je Morina.

Fitore Beriša, autorka performansa koji je juče izveden na otvaranju festivala "Mirdita, dobar dan!" u beogradskom Domu omladine živela je neko vreme na Islandu gde je ostala posle posete prijateljima.

"Moje iskustvo života u jednoj zemlji kao što je Island ispirisalo me je na promišljanje problema nasilja u sredini u kojoj sam rođena i odrastala. To nasilje nad ženama na Balkanu je civilizacijski nedopustivo jer je deo konzervativnog shvatanja odnosa u porodici ili među partnerima. Nasilje je bilo i tema mog performansa koji je izveden u Domu omladine jer verujem da samo bez nasilja možemo uspostaviti nove modele saradnje i komunikacije u okviru umetničkih scena pa i šire", kazala je Beriša.

Pisac Saša Ilić je naglasio da je nakon 1981. sve manje prevoda i saradnje između pisaca iz Srbije i Kosova, a da posle 1999. dolazi do kontakata kosovske i srpske književne scene.

Podseća da su Dževdet Bajraj i Vladimir Arsenijević bili deo tog projekta.

Bajrajeva knjiga "Sloboda užasa" objavljena je tada u Srbiji, a Arsenijevićev "Meksiko, ratni dnevnik" na Kosovu.

Dalji razvoj kontakta između književnih scena je bio jako težak što govori u kakvim okolnostima živimo. Tek 2011. kada su objavljene književne antologije sa Kosova i iz Srbije koje su se zvale "Iz Prištine sa ljubavlju" i "Iz Beograda sa ljubavlju" uspostavljena je ozbiljnija saradnja između dve kulturne scene," rekao je Ilić.

Dodao je da su biblioteke u Srbiji vrlo slabo otkupljivale te vredne antologije koje su sadržale pregled prozne, pesničke i dramske scene u Srbiji i na Kosovu sa predgovorima ozbiljnih kritičara koji to prate.

"Percepcija tih antologija je bila mnogo veća na Kosovu nego u Srbiji gde su mediji ignorisali ceo projekat", primetio je Ilić.

Reditelj Stevan Bodroža je naglasio da zvuči kao fraza da umetnici moraju da grade mostove između dve zajednice i dva društva.

"Mi moramo to da izgovaramo jer to jeste tako. Mi moramo svojim umetničkim i javnim delovanjem da pomognemo ljudima da prođu kroz proces katarze i to je jednostavno tako. To je obaveza umetnika u postkonflitnim društvima", rekao je Bodroža.