Šapčanin za čiju humanost nema prepreka

Dušana Stojadinovića, penzionera iz Beograda, upoznali smo pre nekoliko godina, kada nas je pozvao da pomognemo siromašnoj porodici Crvenković sa osmoro dece. Uz pomoć dobrih ljudi, izgrađena im je kuća, u to vreme Dušan je pomagao još dve porodice, školujući osim svoje, još četvoro dece.

Iako je u međuvremenu ostao bez obe noge, to ga nije sprečilo da u rodnom Suvom Selu opremi školsku biblioteku knjigama, a dvorište spravama za igru.

"Ako sam nešto učinio dobro, ja sam zadovoljan i to je jedini motiv. Dao sam reč i održao. U dogovoru sa predsednikom opštine, ova škola dobiće i računar narednih dana", kaže Dušan Stojadinović.

Školu u Suvom Selu pohađa samo 12 đaka, polovina kolektiva je iz dve porodice. Učiteljice se trude da unaprede nastavu, sakriju napukle zidove učionica i motivišu decu da vole nauku i knjigu.

"Ja volim da idem u školu, da čitam i da recitujem. Volim da čitam lektiru, a najviše volim bajke braće Grim", kažu mališani.

Da bi uslovi rada u staroj školskoj zgradi bili bolji, pomažu meštani. Uredili su stazu i školsku ogradu i sa dve učiteljice brinu o svim kvarovima.

"Naši roditelji najviše pomažu da ova škola bude ovakva kakva jeste, a iskoristio bih priliku da se zahvalim Dušanu Stojadinoviću, koji se setio svog mesta, svoje škole gde je dao knjige i sredstva", kaže Aleksandar Brkić, direktor OŠ "Jovan Cvijić" iz Debrca.

Da i pod trošnim krovom ima mnogo ljubavi, dobrote i sloge, potvrdili su najmlađi porukom za drugaricu Mariju, koja je u bolnici na teškoj operaciji, sa željom da im se što pre vrati.

"Marija, volimo te", poručili su joj drugari.