Digitalno nasilje sve češće među decom

Glavna koordinatorka za prevenciju nasilja Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih, Biljana Kikić Grujić, kaže da u Srbiji postoji vršnjačko nasilje.

"Da li vršnjačkog nasilja ima više ili manje je diskutabilno zato što smo u odnosu na pre 10 godina postali senzibilniji, odnosno, znamo da prepoznamo neki oblik nasilja koji se javlja", rekla Kikić Grujićeva.

Prema njenim rečima, ono što je trend u svetu, pa i u Srbiji, jeste da vršnjačko nasilje menja oblik - iz stvarnog sveta prelazi u virtuelni svet.

"Kažemo da ne postoji granica stvarnog i virtuelnog sveta, jer svađa koja započne u stvarnom svetu - školi ili van škole, se prenosi u virtuelni svet i na kraju rezultira tučom u stvarnom svetu", rekla je Kikić Grujićeva.

Istakla je i da se vršnjačko nasilje ne može izdvojiti, niti se može o njemu pričati kao izdvojenom faktoru.

"Pre 20 godina, kada je neko pravio problem u školi, sa njim niko nije želeo da se druži ili bar veliki broj dece nije želeo da se druži. Danas su takva deca lideri, vođe, uzori", rekla je Kikić Grujićeva dodajući da je problem u poremećaju vrednosti u vršnjačkim grupama.

Kako kaže, sa druge strane postoji "spavanje institucija".

"Ne možemo reći da ne postoji reagovanje institucija, ono postoji, ali mi se čini da postoji tek kada se desi neki oblik vršnjačkog nasilja koji rezultira pokušajem ili izvršejem samoubistva deteta", rekla je Kikić Grujićeva.

Ocenila je i da je preventivni rad negde zatajio ili da bi trebalo da se pojača da bi imalo efekta i na samu decu.

"Sakrivanje bilo kog oblika vršnjačkog nasilja i uopšte nasilja i zlostavljanja dece - da li u stvarnom ili virtuelnom svetu samo će rezultirati da će posle nekog određenog vremena taj problem eskalirati", zaključila je Kikić Grujićev.

Savetnica ministra prosvete Snežana Marković smatra da će konferencija na kojoj će se učenicima i nastavnicima skrenuti pažnja da internet, pored svih dobrobiti koje nam donosi za učenje i zabavu, krije i opasnost.

Međutim, kako kaže, to ne znači da treba da bežimo od interneta.

"Neophodno je da budemo svesni opasnosti, obazrivi i da ne dozvolimo da budemo prevereni. Da ne vršimo nasilje nad drugima i da ne dozvolimo da nad nama vrše nasilje", rekla je Marković.

Podsećajući da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija nosilac poslova informacione bezbednost i da je osnovalo nacionalni konktakt centar za bezbednost dece na internetu, Markovićeva je istakla da Ministarstvo prosvete tesno sarađuje sa svima koji su angažovani da deluju.

Markovićeva je ukazala da nije sigurna koliko su deca upoznata sa opasnostima na internetu dodajući da sve anonimno mogu da prijave na telefon 19833.

Koordinatorka projekta "Drug nije meta" Ivana Milenković podsetila je da su pre dve godine kroz portal Srbija danas pokrenuli projekat s obzirom da je statistika alarmantna.

"Istraživanja pokazuju da je svako četvrto dete učestvuje u vršnjačkom nasilju. Cilj konferencije je da se donesu konkretni i funkcionalni zaključci, a publika - učenici i nastavnici će moći da čuju stručnjake koji će da ponude rešenja, a ne prazne razgovore. Očekujem da ćemo svi odavde izaći sa nekim novim saznanjima, pametniji i tolerantniji", rekla je Milenkovićeva.

Istakla je i da je nasilje postalo toliko frekventno da niko ne može da bude siguran da se to neće dogodoti njegovom detetu.

Prema njenim rečima, najugroženije su ipak marginalne grupe, ranjivi slojevi društva, ali nema pravila.