Svaka druga osoba u Srbiji ima poremećaj rada štitne žlezde

Lekari ističu da kod nas svaka druga osoba ima neki poremećaj štitne žlezde ili čvorić, a da to i ne zna. Faktori rizika su mnogostruki – stres, genetski i nasledni faktor okoline.

"Simptomi se dele u dve ključne grupe. U najvećem broju slučajeva pacijenti nemaju simptome, to su oni koji imaju normalne vrednosti hormona štitne žlezde, ali postoji i velika grupa oboljenja koja se naziva hipertireoza, gde dolazi do pojačanog stvaranja i izlučivanja hormona štitne žlezde u krv, kada ti pacijenti imaju pojačano lupanje srca, nervozni su, opada im kosa", kaže načelnik Centra za endokrinu hirurgiju KCS Ivan Paunović.

Posle dijagnostikovanja lekari odlučuje da li se stanje prati ili se oboleli operiše.

"Dobroćudna oboljenja štitne žlezde odnose se na njenu pojačanu funkciju koja može da se kontroliše i leči na tri načina: lekovima, primenom radioaktivnog joda i operativnim lečenjem", kaže endokrini hirurg KCS-a Aleksandar Diklić.

U Kliničkom centru Srbije primenjuju se najsavremenije hirurške metode.

"Neuromonitoring nam omogućava da se pouzdanije u toku operacije identifikuje referentni živac koji je odgovoran za glas, a njegove povrede su najozbiljnije komplikacije. Primenjuje se u rizičnim slučajevima kada je u pitanju tumor štitne žlezde, velika struma ili ako se radi o reoperaciji zbog recidiva", kaže Vladan Živaljević iz Centra za endokrinu hirurgiju KCS.

Jedna od pacijentkinja sa kojima je razgovarala ekipa RTS-a kaže da se teško kretala, da je imala ubrzan rad srca i da se preznojavala. Operisana sam i sada sam zadovoljna, rekla je ona. 

U Centru za endokrinu hirurgiju, jedinom te vrste u Evropi, postoje supspecijalizacije za lekare, koji operišu karcinome štitne žlezde u poodmakloj fazi, što je veoma rizično.