Ko ima pravo na novac iz budžetskog Fonda za nacionalne manjine

Posle 15 godina, aktiviran je budžetski Fond za nacionalne manjine. Sredstva su deo budžeta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a Saveti će moći da ih dobiju za posebne projekte.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Suzana Paunović rekla je da je posle 15 godina od stupanja na snagu zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina uspostavljen budžetski fond.

Prošle godine je doneta uredba Vlade kojom je definisano da će fond biti uspostavljen i definisani su kriterijumi za raspodelu sredstava, a u ovoj godini je milion i 800.000 dinara, rekla je Paunovićeva.

"Verujemo da će u sledećim godinama biti veći iznos, a sama uredba definiše da sredstava iz Fonda mogu da koriste udruženja, ustanove, privredni subjekti i druge organizacije koje osnivaju nacionalni saveti nacionalnih manjina, takođe i nevladine organizacije uz uslov da su upisane u odgovarajući registar", kaže Paunovićeva.

To su projekti u oblasti kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma kao i obrazovanja nacionalnih manjina, rekla je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Prema njenim rečima, te teme su značajne za budžetski fond. Svake godine na početku se definiše prioritetna oblast za koju će se sredstva koristiti, a o tome svoj predlog daje Vladin savet za nacionalne manjine.

"Mi smo zajedno sa nacionalnim savetima odlučili da će u ovoj godini prioritetna oblast biti oblast informisanja. Ministarstvo će uskoro raspisati javni poziv", rekla je Paunovićeva.

Uskoro će biti definisani uslovi za konkurs i od septembra možemo imati projekte u relaizaciji, kaže Paunovićeva.

Čitavu drugu polovinu godine imaćemo dodatna sredstva na raspolaganju i za sprovođenje aktivnosti koji budu aplicirali ali i za sprovođenje onoga što je definisano u akcionom planu za ostvarivanje prana nacionalnih manjina, istakla je direktorka Kancelarije.  

Kak kaže, u 2017. godini za rad albanskog nacionalnog saveta je određeno 13 miliona 226 dinara po zakonu i po Uredbi Vlade.

Jedan od kriterijuma za određivanje visine sume je rezultat poslednjeg popisa, kaže Paunovićeva.

"Legitimno pravo svakog građanina Srbije pa i predsednika albanskog saveta Musliua je da podnese tužbu ali će posednju reč o tome dati nadležni sud", rekla je Paunovićeva.

Prema njenim rečima, rezultati poslednjeg popisa kažu da iz 2011. godine na teritoriji Srbije živi 5.809 pripadnika albanske nacionalne manjine.

U tužbi albanskog nacionalnog saveta se navodi da je bojkot popisa bio politička odluka. "Neko ko donosi takvu odluku svestan je posledica koje ta odluka sa sobom nosi i ovde ne govorimo samo o transferu novca ka albanskom nacionalnom savetu, već i o nekim drugim trnsferima novca iz budžeta čiji obim i visina zavisi od rezultata popisa, odnosno od broja stanovnika koji žive na određenoj teritoriji", rekla je Paunovićeva.

Kako kaže, Vlada se kroz konstruktivan pristup trudila da prevaziđe ovu situaciju i da građani Srebije koji žive na jugu Srbije ne oste posledice jedne neodgovorne političke odluke.